Iako mnogi ljudi tvrde da se ni zbog čega ne kaju, manje više se u životu zbog nečega kaju svi.
Kajanje je negativno osećanje koje se zasniva na kontračinjeničnom razmišljanju.
Kontračinjenično razmišljanje podrazumeva da se osvrćemo u prošlost i smišljamo izmišljene scenarije kojima sebe ubeđujemo kako su stvari mogle biti bolje.
Na primer: da sam se više trudio/la u nekoj vezi, moglo se sve popraviti. Ljudskom mozgu odlično ide konstruisanje alternativnih svetova, a oni se često zasnivaju na našim željama i potrebama ali su uglavnom odraz toga gde bismo i kako voleli da stignemo u životu.
Lako je shvatiti da preterano kajanje nije dobra stvar zato što, umesto ka ličnom razvoju, vodi u očajanje i negativnost.
Ukoliko se borite sa svojim kajanjem, ovi mali saveti će vam biti od pomoći.
1. Dozvolite sebi sopstvena osećanja
Ukoliko ste zatrpani savetima u stilu “gledaj to sa vedrije strane” ali vam to nikako ne polazi za rukom, imamo vesti koje će vam prijati: ovo nije uvek dobar put.
Šta više, dokazano je da osvešćivanje i proživljavanje negativnih emocija zapravo pomaže njihovom procesuiranju.
Pored toga, potiskivanje emocija može da pogorša stvari i dovede do toga da vam problem postane intenzivniji, a vaše reakcije agresivnije.
2. Napravite listu onoga što ste naučili iz iskustva koje žalite
A zatim se na tu listu vraćajte kad god vam je potreban životni podsetnik.
Kada čujete da neko kaže “ni za čim ne žalim” to ne mora automatski da znači da je ta osoba u nekakvoj fazi poricanja, već da je bila u stanju da takva iskustva pretvori u priliku da nauči nešto novo, za rast.
Kajanje je vrlo važan instrument za postavljanje ciljeva zato što predstavlja trenutak u kom razmišljate o tome šta želite da izbegnete u budućnosti.
Dakle, umesto da očajavate oko toga šta ste mogli da uradite ili kažete drugačije, razmislite o tome kako vas je to iskustvo promenilo i unapredilo.
Umesto “sve je moglo biti drugačije” razmislite o tome šta vas osećanja razočaranje, ljutnje ili kajanja uče o sadašnjem trenutku.
Prošlost ne možete da promenite ali ona će vam poslužiti da se bolje postavite u budućnosti.
3. Preispitajte “idealan screnario“ koji se nije ostvario
Žaljenje stavlja u fokus ono što ste mogli da uradite drugačije, ali istina je da ne možete znati da li bi sve bilo bolje da ste doneli drugačiju odluku.
Ako žalite što niste uštedeli više novca, na primer, korisno je udaljiti se od misli da bi „sve bilo savršeno, da sam se držao/la svog plana štednje.”
Ušteda bi vam sada verovatno dobro došla, ali i drugi faktori u tom procesu igraju jednako važnu ulogu.
Možda su, čak i ako to sada jasno ne vidite, neki aspekti vašeg života zapravo bolje ispali upravo jer se niste štedeli.
Dakle, umesto zamišljanja scenarija koji prenaglašava pozitivno razmišljanje, predlažemo da razmislite o tome kako je i drugačiji izbor takođe mogao negativno uticati na vas.
4. Oprostite sebi
Žaljenje je pokazatelj da imate lične standarde za to kako živite svoj život, ali biti ljudsko biće uključuje povremeno neispunjenje tih očekivanja.
Kada se to dogodi, poradite na tome da sebi oprostite.
Ne postoji magično rešenje koje bi vam pomoglo da odmah prihvatite sve zbog čega žalite, već se to postiže procesuiranjem i postepenim opraštanjem sebi.
Najbolje bi bilo da počnete sa otpuštanjem kajanja. Prva stvar koju biste mogli da zamislite jeste da razgovarate sa prijateljem (umesto sami sa sobom).
Ovo bi vam moglo pomoći da otključate saosećanje prema sebi kako biste mogli da prevaziđete kajanje.
5. Rebrendirajte kajanje kao mogućnost da nešto novo naučite
Dakle, pustili ste da osećanja navru i možda porazgovarali sa nekim o tom iskustvu. Sada dolazi faza oporavka.
Šta vas je ovaj debakl naučio? Kako ovo iskustvo možete iskoristiti u svoju korist?
IZVOR: DDL I FOTO: YOUTUBE PIXABAY
