VIŠE OD 200 GOSTIJU, EMOCIJE, MUZIKA I FOLKLOR: „BISTRA VODA“ POKAZALA KAKO SE ČUVA SRPSKA TRADICIJA U AMERICI
Sjaj elegantnih haljina, zvuci harmonike, miris domaćih specijaliteta i osmesi više od 200 gostiju obeležili su ovogodišnji humanitarni „Srpski bal“, koji je organizovala folklorna grupa „Bistra voda“ pri crkvi Svetog Đorđa u Clearwater-u na Floridi.
Donatorsko gala veče pretvorilo se u pravo slavlje srpske kulture, zajedništva i tradicije, a članovi ansambla ne kriju da je atmosfera bila ispunjena emocijama i uspomenama koje će dugo pamtiti.
„Godišnja humanitarna gala bila je prelepa! Veče ispunjeno radošću, ljubavlju i nezaboravnim uspomenama“, poručili su iz ansambla nakon događaja koji je okupio brojne članove srpske dijaspore.
POVEZANE VESTI
Cilj događaja bio je prikupljanje sredstava za očuvanje rada folklorne grupe, organizaciju putovanja i novih nastupa ansambla koji iz godine u godinu postaje sve prepoznatljiviji među Srbima u Americi i Kanadi.
Gosti su uživali u gurmanskoj večeri koju je pripremala porodica Veselinović, specijalnim koktelima i muzici uživo uz Duška Trajkovića, Peđu Pešića i Budimira Ždera.
Posebnu pažnju privukao je izbor za najbolje odeveni par inspirisan starim srpskim balovima, uz elegantne rukavice, lepeze i leptir-mašne koje su vratile duh nekih prošlih vremena.
FOLKLOR KOJI SPAJA GENERACIJE
„Naša misija nije samo igra — već očuvanje identiteta“
Folklorna grupa „Bistra voda“ nastala je 2023. godine pri crkvi Svetog Đorđa u gradu Clearwater na zapadnoj obali Floride. Danas okuplja oko 50 članova raspoređenih u tri grupe, uzrasta od sedam do 25 godina.
Predsednica ansambla Milica Ristić Vukovljak objašnjava da naziv ansambla nosi posebnu simboliku i ličnu emociju.
„Sam naziv ‘Bistra voda’ nastao je po imenu našeg grada — Clearwater, odnosno ‘bistra voda’. Ali za mene taj naziv nosi i jednu veoma ličnu priču. Nekada sam zajedno sa suprugom bila deo lokalnog etno benda koji je nosio isto ime. Okupljali smo ljude koji su voleli našu muziku i tradiciju i tada smo se osećali kao jedna velika porodica. Kasnije je upravo taj naziv postao ime našeg folklornog ansambla i danas kroz njega nastavljamo da čuvamo našu kulturu i zajedništvo“, kaže Milica Ristić Vukovljak.
Milica ističe da „Bistra voda“ ima mnogo dublju misiju od samih nastupa.
„Naš folklorni ansambl nije samo mesto gde se igra. To je mesto gde deca i mladi uče ko su, odakle potiču i zašto je važno čuvati srpsku tradiciju. Kroz folklor čuvamo jezik, običaje, muziku i zajedništvo. Upravo zbog toga ovakve večeri imaju poseban značaj“, poručuje Milica.
Sekretarka ansambla Hana Musabegović naglašava koliko su podrška zajednice i humanitarni događaji važni za budućnost folklora.
„Ovakvi događaji nisu samo zabava. Oni stvaraju zajedništvo i omogućavaju mladima da kroz igru i druženje upoznaju svoje poreklo i tradiciju“, kaže Hana Musabegović.
“SVAKI NASTUP JE NOVA EMOCIJA“
Koreografkinja dr Dušanka Gradiški Ivanova: „Folklor je umetnost koja povezuje ljude“
Veliku grupu „Bistre vode“ već drugu sezonu vodi koreografkinja dr Dušanka Gradiški Ivanova, koja ističe da joj je rad sa ansamblom doneo ogromnu radost i inspiraciju.
„Od samog početka postojala je velika energija, poverenje i želja da zajedno stvorimo nešto autentično. Tokom dve godine rada nastupali smo širom Floride, ali i u Kanadi, predstavljajući srpsku tradiciju kroz igre iz Bosilegrada, Pirota i Šopske igre. Publika nas je nagrađivala dugim aplauzima i ovacijama, a to je najveća potvrda našeg rada“, kaže dr Dušanka Gradiški Ivanova.
Posebno ističe da folklor mladima donosi mnogo više od igre.
„Najlepši trenutak za svakog koreografa je kada vidite kako ideja sa probe oživi na sceni kroz energiju i emociju mladih ljudi.“
O poslednjem nastupu dr Dušanka Gradiški Ivanova ističe:
“Poseban pečat donatorskoj gala večeri dao je nastup Velike grupe ‘Bistra voda’, kojim su pomerene granice tradicije. Prvi put u istoriji našeg folklora, umesto tradicionalnog kola, ansambl je u mojoj koreografiji izveo valcer na bezvremenu melodiju pesme ‘Tamo daleko’. Iako je ovakav umetnički iskorak u početku pratila doza skepse, moji folkloristi su zadatak izneli maestralno. Gledajući ih kako sa takvom elegancijom spajaju naše nasleđe sa klasičnim plesom — zamenjujući opanke plesnim cipelama — osećam neizmernu zahvalnost i ponos. Te večeri smo dokazali da folklor nije samo čuvanje prošlosti, već živa umetnost koja se ne boji da iznenadi i zablista.“
„KADA DECA UŽIVAJU — TO OSETI I PUBLIKA“
Lana Tomašević: „Folklor ih uči zajedništvu i ljubavi prema tradiciji.“
Koreograf srednje grupe Lana Tomašević (23) deo je ansambla od 2021. godine.
„Trudim se da svaka koreografija ima nešto novo i jedinstveno. Važno mi je da deca uživaju u probama i nastupima, jer kada oni uživaju — publika to odmah prepozna“, kaže Lana.
Ona posebno ističe bliskost među folkloristima.
„Ono što najviše volim kod ove grupe jeste njihovo zajedništvo. Podržavaju jedni druge, zajedno rastu i na scenu donose iskrenu emociju.“
Zbog toga, priznaje, gotovo uvek upravo ona okuplja ekipu za zajednički selfi u nošnjama. „Tako sa svakog nastupa ostane po jedna uspomena koju čuvam kao nešto najdragocenije.“
„STRANCI NAS PITAJU KAKO IGRAMO SA TOLIKO ENERGIJE“
Mladi folkloristi otkrili najlepše uspomene sa nastupa i putovanja
Emilija Vanovac (20) kaže da strance najviše fasciniraju energija i preciznost srpskog folklora.
„Često nas pitaju kako uspevamo da igramo toliko ujednačeno i sa toliko energije. Na kraju, gotovo uvek pitaju da li mogu i sami da probaju kolo, jer ih privlači osećaj zajedništva i energija koja se prenosi kroz igru. “
Nastasija Mišić (18) ima jasnu poruku za mlade.
„Folklor nije staromodan. To je jedan od najlepših načina da ostanemo povezani sa svojom kulturom.“
Andrea Mrkela (16) nikada neće zaboraviti nastup u St. Peteu.
„Ta energija se ne može opisati. Tada sam shvatila koliko volim ‘Bistru vodu’.“
Vladimir Majstorović (16) kaže da je igrao i po vrućini i po kiši i po hladnoći.
„Ali kada vidite publiku koja uživa, zaboravite na umor.“
Filip Bunijevac (19) kroz smeh pamti trenutak kada mu je tokom nastupa skoro spao deo nošnje.
„Morao sam da igram držeći pantalone jednom rukom. Nikad više nisam dao mom drugu Vuku da mi veže pojas“, kaže Filip kroz smeh je otkriva “krivca”.
Sophie Ivanova (19) kaže da su najlepše uspomene nastale tokom putovanja autobusom po Kanadi.
„Muzika, smeh i druženje pretvore autobus u malu žurku. Neko igra pantomime, neko pušta muziku, naš DJ Vuk Veselinović. Smeh se širi od reda do reda, dele se grickalice, prepričavaju dogodovštine, a neko pokušava da zaspi… ali brzo odustane jer je nemoguće ne smejati se sa svima ostalima .“
Jelena Nikić (19) kaže da najbolju atmosferu na putovanjima pravi Nastasija Mišić.
„Sa njom se svaki autobus pretvori u koncert.“
Tatjana Pavlović (21) folklor opisuje veoma emotivno.
“Da folklor ima miris, podsećao bi me na ispijanje kapućina na mom balkonu u Beogradu, gde se jutro polako budi uz svež miris vazduha koji je još netaknut. U njemu bi bilo nečeg mirnog i postojanog, kao ritam koji traje i kada sve utihne.”
Luka Mutlak (15) kaže da bi ceo život mogao da igra „Igre iz Vranja“.
„Folklor nije samo igra — folklor je ljubav, druženje i sreća.“
Hana Begović (19) otkriva i njihov ritual pred nastup.
„Pre nego izađemo na scenu svi zajedno viknemo: ‘Bistra voda na tri! i podignemo ruke’“
Jovana Zindović (17) smatra da folklor čuva identitet naroda.
„Kroz folklor osećamo ponos, čuvamo običaje I pokazujemo da nismo zaboravili ko smo i odakle dolazimo.“
Teodora Simić (25) kaže da folklor spaja ples, kulturu, prijateljstvo i ljubav prema Srbiji.
“Od naše tradicionalne muzike i koreografije, do naše detaljne narodne nošnje, sve je to važan deo predstave. Folklor isto daje prilike da pevamo, putujemo i da se družimo. Oduvek sam volela da plešem i zato mi folklor daje priliku da to radim, ali još bolje na način koji nam predstavlja našu Srbiju.”
Stefan Bilanović (21) pamti nastup na koji je stigao u poslednjem trenutku zbog problema sa nošnjom.
„Nastup koji nikada neću zaboraviti bio je kada smo igrali u St. Pete-u na njihovom festivalu. Pre nastupa, moj kum Dačo i ja smo otišli do moje kuće da se presvučem. Kada sam otvorio kofer i video svoju nošnju, shvatio sam da je potpuno ubuđala. Odmah smo požurili do njegove kuće, gde sam pozajmio nošnju od njegovog brata, i stigli smo na nastup u poslednjem trenutku. Na kraju je to bio najbolji nastup koji smo ikada odigrali.“
Ana Lojpur (18) priznaje da joj srce posebno zaigra uz Užičko kolo.
“Svaki put kad zaigra kolo zaigraju i moje noge, ali i srce. Volim Užičko kolo jer mogu da stavim svoj pečat na korake a i da sam dalje deo grupe gde smo svi vođeni istim ritmom.”
OD ŠOPSKIH IGARA DO MODERNIH HITOVA „Mladi folkloraši pokazuju da tradicija može da ide u korak sa novim generacijama“
Da folklor nije samo druženje folklorista, već i prostor za kreativnost, ističe Vuk Veselinović (17), koji kaže da folklor spaja tradicionalno i moderno.
S druge strane, Andrej Erić (21) kroz osmeh priznaje da u grupi ipak postoji neko ko koreografije zna najbolje.
„Rekao bih da Sophie najbolje zna koreografije tokom proba, a ja se najčešće zbunjujem“, iskreno kaže Andrej.
Upravo ovakvi trenuci, šale i prijateljstva čine atmosferu „Bistre vode“ posebnom i pokazuju da folklor za njih nije samo nastup — već druga porodica.
BISTRA VODA — VIŠE OD FOLKLORA
„Ovo je porodica koja čuva Srbiju daleko od domovine“
Dok daleko od Srbije odrastaju nove generacije dece rođene u Americi, folklorni ansambl „Bistra voda“ uspeva da im približi jezik, običaje i duh tradicije kroz igru, muziku i zajedništvo.
Upravo zato su njihov „Srpski bal“ i nedavni nastupi u Kanadi bili mnogo više od folklornih večeri — postali su snažan dokaz da srpska tradicija, kultura i duh naroda žive jednako snažno čak i hiljadama kilometara od domovine.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: JELENA MULIN, PRIVATNA ARHIVA
