U Saint Petersburg Palladiumu 23. maja publiku očekuje baletski spektakl o kome se već govori – Dušanka Ivanova poručuje: „Paquita ne trpi polovičnost!“
Dok današnji svet juri za brzim sadržajima i instant slavom, jedna žena iz regiona već decenijama gradi karijeru u svetu gde disciplina, elegancija i umetnost nemaju alternativu. Baletska akademija iz Sankt Peterburga, na čijem je čelu umetnički direktor Dušanka Gradiški Ivanova, predstaviće 23. maja 2026. godine u 17 časova na sceni Saint Petersburg Palladiuma čuveni balet Paquita – Grand Pas Classique, delo koje se smatra jednim od najzahtevnijih dragulja klasičnog repertoara.
A upravo iza tog spektakla stoji žena čiji je životni put podjednako impresivan kao i sama scena na kojoj danas stvara.
„ŽELELA SAM DA VRATIMO DRAGULJ PETIPOVE BAŠTINE“
Za dr Dušanku Gradiški Ivanovu, „Paquita“ nije samo još jedna predstava. To je povratak čistoj klasičnoj umetnosti i veličanstvenoj estetici ruskog baleta.
„Postavljanje ‘Paquite’ za mene predstavlja pre svega negovanje klasičnog baleta u njegovom najčistijem i najsjajnijem obliku. To delo ne trpi polovičnost. ‘Grand Pas Classique’ pruža priliku ansamblu i solistima da pokažu vrhunski nivo tehničke spremnosti“, kaže Dušanka.
Kako objašnjava, Paquita u sebi nosi spoj španskog temperamenta i strogog ruskog carskog stila, zbog čega publiku ostavlja bez daha već generacijama.
„Želela sam da na scenu vratimo dragulj koreografske baštine Marijusa Petipa, koji je temelj savremene baletske umetnosti. Za mene je rad na ovoj predstavi bio proces brušenja discipline i estetike, ali i želja da publici pružimo vizuelni spektakl koji slavi radost igre.“
„OVO JE JEDAN OD NAJTEŽIH BALETA KOJE MOŽETE IGRATI“
Iako traje kraće od velikih celovečernjih baleta, Paquita zahteva gotovo nadljudsku preciznost.
„‘Grand Pas Classique’ se smatra jednim od tehnički najzahtevnijih delova kompletnog klasičnog repertoara. Ovde nema skrivanja iza priče ili emocije lika – fokus je na savršenstvu linija, balansu i disciplini“, objašnjava Ivanova.
Za razliku od prošlogodišnje Pepeljuge, gde je akcenat bio na glumi i bajkovitoj atmosferi, ovde svaki pokret mora biti besprekoran.
„Ansambl i solisti moraju da postignu potpunu sinhronizaciju u izuzetno brzim i preciznim sekvencama. Veći deo vremena troši se na beskonačno ponavljanje varijacija kako bi se dostigao potreban nivo preciznosti.“
Probe su trajale između deset i dvanaest nedelja intenzivnog rada.
Na sceni zajedno deca, profesionalci i plesači
Posebnu emociju ovoj predstavi daje činjenica da u projektu učestvuju igrači različitih generacija – od dece do odraslih polaznika akademije.
„U projektu učestvuju učenici uzrasta od sedam do 24 godine, a najtalentovaniji učenici završnih godina čine osnovu ansambla. Solističke uloge poverila sam profesionalcima, jer njihovo prisustvo mladima daje sigurnost i mentorsku podršku“, kaže ona.
Posebno emotivno govori o svojim odraslim polaznicima.
„Moji plesači u klasi odraslih, stariji od 30 godina, učestvuju u ‘Polonezi’ na početku predstave. Na njih sam izuzetno ponosna.“
„BALET NIJE SAMO TEHNIKA – TO JE IZGRADNJA LIČNOSTI“
Dušanka smatra da današnja deca sve više traže disciplinu, smisao i umetnički izraz upravo kroz balet.
„Mladi danas baletu ne pristupaju samo kao profesiji, već i kao načinu da postignu disciplinu duha i tela. Zanimljivo je da su društvene mreže doprinele popularizaciji baleta. Kratki snimci vrhunskih varijacija učinili su da balet postane viralan“, kaže ona.
Posebno je raduje što se sve više mladića odlučuje za balet, rušeći stare stereotipe.
Ali tehnika, kaže, nikada nije dovoljna sama po sebi.
„Umetnička ekspresija je ono što razlikuje sportistu od umetnika. Ako igrač ne oseća radost igre, publika to odmah primeti. Tehnika se podrazumeva, ali duša je ono što publiku podiže na noge.“
RUSKA ŠKOLA KAO „NEVIDLJIVI MUZEJ POKRETA“
Dušanka je svoje znanje brusila na čuvenoj Vaganovoj baletskoj akademiji u Sankt Peterburgu, gde je kao stipendista usavršavala rusku metodologiju koja je kasnije postala osnova njenog rada.
„Ruska škola insistira na jasnoći linija i preciznosti. U današnjem svetu gde se stilovi mešaju, insistiranje na tradiciji čuva autentičnost klasičnog baleta i sprečava da on postane puki akrobatizam“, objašnjava.
Posebno ističe da se kroz pedagogiju prenosi nešto mnogo veće od same tehnike.
„Kroz rad sa mladim igračima mi čuvamo taj ‘nevidljivi muzej’ pokreta, prenoseći ga direktno sa pedagoga na učenika.“
OD BALKANA DO AMERIKE: ŽIVOTNA PRIČA KAO FILMSKI SCENARIO
Dušankin put ka svetskim scenama počeo je stipendijom za jednogodišnju specijalizaciju na Vaganovoj akademiji u Rusiji, koju joj je omogućio SIZ za kulturu Grada Beograda.
Nakon povratka postala je solista baleta u Makedonskom teatru, a zatim nastavila akademsko usavršavanje u Bugarskoj, gde je diplomirala i magistrirala sa najvišim ocenama na Baletskom fakultetu u Plovdivu.
Amerika je postala novo poglavlje njene karijere 2007. godine. Najpre je radila kao umetnički direktor Dance Centra na Floridi, a potom i kao direktor Baleta Zapadne Floride, koji je kasnije prerastao u današnju Baletsku akademiju St. Petersburga.
Njena posvećenost umetnosti i pedagogiji potvrđena je i 2021. godine kada je postala doktor baletskih nauka sa temom o uticaju ruske škole na razvoj baleta u Americi.
NOVI PLANOVI: „BAJADERA“ I POVRATAK „KRCKA ORAŠČIĆA“
Nakon „Paquite“, Dušanka već razmišlja o novim velikim projektima.
„Planovi ostaju vezani za promociju klasičnog nasleđa i međunarodnu saradnju. U planu je postavljanje ‘Bajadere’, ali i povratak klasicima kao što je ‘Krcko Oraščić’. Fokus ostaje na spoju pedagoškog rada i profesionalnih scena, kako bi naši učenici imali kontinuiran put ka svetskim pozornicama.“
A dok publika bude aplaudirala mladim igračima u Saint Petersburg Palladiumu, iza svakog perfektnog pokreta stajaće godine rada, disciplina i jedna žena koja već decenijama čuva duh klasičnog baleta daleko od njegove ruske postojbine.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PIXABAY, BALLET ACADEMY OF ST. PETERSBURG
