Književnica Jasminka Petrović iz Beograda, autor je više od 30 knjiga za decu i mlade. Njen roman „Leto kada sam naučila da letim“ pretočen je u film koji je režirao Raša Andrić, i koji je jedan od najgledanijih i najpopularnijih među svim generacijama. Ovih je dana na turneji po američkim gradovima, kaže da je prvi put u Americi i da je veoma uzbuđena. Priča nam o utiscima, o nasmejanim licima i radoznalim pogledima najmlađih.
Kako je nastala ideja o Vašoj turneji po Americi?
Najpre sam dobila poziv za gostovanje u Vašingtonu od udruženja “The Orfelin Circle” (Krug Orfelin). Ovo udruženje bavi se pomocijom savemene srpske kulture i interakcijom sa drugim kulturama. Ubrzo su usledili pozivi od “Serbian Times” za Čikago i od Saborne crkve Sveti Sava za Njujork.
Kakve utiske i emocije nosite sa prvih druženja u Americi?
Prvi put sam u Americi i veoma sam uzbuđena. Ono što sam znala iz filmova, TV serija i knjiga, ovih dana imam priliku da vidim uživo. Zahvaljujući mom domaćinu, Antoniju Kovačeviću, u dvodnevnom boravku u Čikagu posetila sam Milenijumski park, Institut umetnosti i jedan džez klub. Veoma sam uživala šetajući se ispod mostova i pored čuvenih oblakodera uz reku Čikago. Ipak, najjači utisak na mene su ostavila deca s kojom sam provela čitavo popodne u subotu, 1. marta. Okupili smo se u 14 h u sali crkve Sveti Nikola (Lyons), a rastali se uz zagrljaje oko 20 h, kaže Jasminka Petrović.
Kakve uspomene nosite iz Čikaga?
Deca na radionici u Čikagu bila su različitog uzrasta (od 4 do 12 godina). Još su mi pred očima njihova nasmejana lica i radoznali pogledi. U komunikaciji su bili aktivni, a u kreativnim zadacima vrlo maštoviti. Ističem da smo se sve vreme sporazumevali na srpskom jeziku. Čitala sam im delove iz knjiga “Gledamo u oblake”, “Idemo na more”, “Od čitanja se raste”, “Giga pravi more”… Razgovarali smo o romanu “Leto kada sam naučila da letim”. Dve devojčice su ga pročitale i imale su vrlo zanimljiva zapažanja o glavnoj junakinji Sofiji. Za sve nas, najzanimljiviji i najemotivniji deo radionice bilo je pravljenje mora. Ono je nastalo zahvaljujući dečijoj igri, radosti i mašti. More nam je bilo asocijacija na slobodu, prijateljstvo, jedinstvo, slogu… Od 18 sati pridružila nam se nekolicina roditelja, pa smo svi zajedno odgledali film “Leto kada sam naučila da letim” koji je režirao Radivoje Raša Andrić. Razgovori sa roditeljima, pre i posle filmske projekcije, omogućili su mi da bolje razumem kako se odvija svakodnevni zivot naših porodica u Americi, priča Jasminka Petrović.
Koliko Vam znače ovakvi susreti sa decom i njihovim porodicama?
U svakom kontaktu dolazi do uzajamne razmene iskustva, emocija, znanja i sl. Komunikacija između dve osobe je uvek dvosmerna. To što su deca mlađa od odraslih ne znači da nas nemaju šta naučiti. Naprotiv. Oni nas vraćaju osnovnim vrednostima – istini, radosti, radoznalosti, spontanosti, ljubavi. U toku druženja sa decom u Čikagu primetila sam kako su veoma brižni jedni prema drugima. Naročito se to osećalo između braće i sestara. To mi je posebno zagrejalo srce, ističe Jasminka Petrović.
Koliko ste još u Americi?
U Vašingtonu sam se družiila sa decom i njihovim roditeljima u subotu i nedelju, 8. i 9. marta. Ova moja uzbudljiva književno-filmska avantura završava se 16. marta u Njujorku. Radujem se novim susretima i pričama, mada moram da priznam da je deo mog srca ostao sa hrabrim studentima, đacima i njihovim profesorima u Srbiji. Zahvaljujem se svim divnim ljudima koji su mi omogućili da steknem nova iskustva. Takođe se zahvaljujem mojoj porodici koja mi neprekidno daje veliku podršku da istrajem u radu sa decom i za decu, jer OD ČITANJA SE NAJLEPŠE RASTE.
Pratimo i nadalje rad naše književnice Jasminke Petrović. Naša iskprena preporuka, ako do sada niste, pročitajte neku od njenih knjiga, i obavezno pogledajte film “Leto kada sam naučila da letim”.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
