Šta je najveći ubica sna? Stručnjaci otkrili „stvar broj jedan“ koja čoveku može, uzrokujući nesanicu, upropastiti noć, a potom naravno i dan. Dobra stvar je da – ima leka.
Dr Arik Prater, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, otkrio je da je tokom brojnih godina istraživanja, shvatio da je ruminacija („premotavanje“ i preispitivanje događaja u kojima smo učestvovali tokom dana) – najveća stvar koja uzrokuje loš san. Dodaje da je i sam iskusio kako je to, kada zbog zabrinutosti usled nekog problema tokom večeri i noći, san „ne dolazi na oči“.
„Vaša pažnja se vraća, iznova i iznova, na situaciju koja nije prošla dobro, ili zbog koje žalite, zbog koje ste tužni…“, kaže doktor, i navodi detalje iz jedne od situacija, zbog koje nije mogao da zaspi: „Legao sam u krevet i setio se glupog komentara koji sam uputio nekome na zabavi, iako je osoba kojoj sam taj komentar uputio, verovatno sve zaboravila nekoliko trenutaka kasnije“.
Doktor Prater je rekao da takve „negativne misli i emocije“ mogu biti prilično izražene, i da, iako je priznao da „ne postoji magični prekidač“ koji bi zaustavio ruminaciju, postoje načini da se ona „zauzda“.
Dan je za brige, a noć za san
Objasnio je da je najbolje vreme za brigu tokom dana, jer je to doba kada „na umu imate brojne važne stvari“ koje se dešavaju, i zato tada teško možete da „upadnete u mentalnu spiralu“.
Takav koncept je povezan sa još jednim Praterovim savetom, a to je da odvojite 15 minuta – isključivo tokom dana, kada možete da se fokusirate na „emocionalne brige“. Ukazao je i na važnost toga da tokom tih 15 minuta „rezervisanih za brigu“ budete sami.
„Kada se tih 15 minuta počnu, dajte sebi slobodu da brinete o jednoj po jednoj temi. Razmišljajte o tome kao o listi obaveza koju prolazite jednu po jednu.
Naravno, neko će reći da mu 15 minuta nije dovoljno, a dr Prater savetuje da u tom slučaju treba da kažete sebi: „Ovo sada moram da odložim za sledećih 15 minuta koje ću posvetiti emotivnim brigama“.
„Koristite istu tehniku ako loše misli ponovo počnu da vam se ‘motaju’ po glavi pre spavanja, i recite sebi da razmišljanje na tu temu imate zakazano za sutra“, dodao je.
Dr Prater kaže da, ako se emocionalnim brigama posvetimo dva do tri puta nedeljno tokom dana – ređe ćemo pre sna – preživljavati stresne, i situacije koje nas iz bilo kog razloga muče.
Za 15-minutnu strategiju, dr Prater je preporučio da je važno da kroz nju prođemo bukvalno na papiru, i to u dve kolone pod nazivom „Problemi“ i „Rešenja“. Nakon što ste napravili listu trenutnih problema kojima ste obuzeti, možete da odredite i one za koje mislite da Vas najviše muče noću. Štriklirajte one najteže. Krenite redom, jedan po jedan, savetuje psiholog.
U koloni „Rešenja“ možete upisati korake koje nameravate da preduzmete povodom problema koji vas muči.
Imam plan!
„Zapamtite, cilj je da se napravi plan o tome – kako da počnete sa praktičnim koracima za sutra i tokom narednog perioda. Probleme ne rešavate u potpunosti, a nikako tokom jedne ili nekoliko seansi od 15 minuta“, rekao je dr Prater.
Na kraju, kako kaže, treba da jednostavno savijete papir i stavite ga pored svog kreveta, pre nego što sebi kažete da „imate plan“.
Priznao je da ovaj savet „nekome možda zvuči glupo“, ali je takođe naglasio njegove prednosti: „Već ste potrošili određenu energiju na ove probleme i u stanju ste da oslobodite svoj um od njihovog razmatranja noću“.
Nedostatak sna u direktnoj vezi sa hroničnim bolestima
Praterov rad nije bio jedino istraživanje koje je pokazalo koliko je važno dovoljno spavati. U studiji objavljenoj u časopisu Plos Medicine prošlog meseca, istraživači su ispitali podatke o trajanju sna koje je prijavilo skoro 8.000 odraslih, u dobi od 50, 60 i 70 godina.
Tim istraživača je otkrio da ljudi od 50 godina, koji su spavali pet sati ili manje, imaju 30 odsto veći rizik od razvoja dve ili više hroničnih bolesti tokom 25 godina, u poređenju sa onima koji su spavali sedam sati.
Ljudi od 60 godina, koji su spavali pet sati ili manje, imali su 32 odsto veći rizik u poređenju sa onima koji su spavali sedam sati noću.
Za 70-godišnjake koji su spavali pet sati ili manje, došlo se do podatka da imaju 40 posto veći rizik od razvoja hroničnih bolesti u poređenju sa onima koji su spavali sedam sati.
