Četrnaestogodišnji Mihajlo osvojio treće mesto u Čikagu, zasvirao u Carnegie Hall-u i pokazao svetu da Srbija ima novog pijanističkog bisera
Dok većina njegovih vršnjaka letnji raspust provodi na moru ili uz video-igre, četrnaestogodišnji Mihajlo Stojanović iz Beograda ovog leta ispisao je jednu od najlepših priča srpske muzike. Nakon nastupa u čuvenom Carnegie Hall-u u Njujorku, mladi pijanista osvojio je treće mesto na prestižnom Chicago International Music Competition i još jednom dokazao da najveći talenti dolaze iz Srbije.
Iako ima samo 14 godina, Mihajlo iza sebe već ima biografiju o kojoj sanjaju i mnogo stariji umetnici. Njegov put nije slučajnost, već rezultat talenta, discipline i svakodnevnog rada, što najbolje potvrđuje i njegova profesorka i pedagog Tijana Kazarsa, koja ga je pratila tokom nastupa u Americi.
„KADA SMO ČULI REZULTATE, EMOCIJE SU BILE NEVEROVATNE“
Treće mesto na jednom od najuglednijih međunarodnih takmičenja nije došlo lako. U Čikagu su nastupili mladi pijanisti iz brojnih zemalja sveta, a Mihajlo je bio jedini predstavnik Srbije.
U finalu je izveo dela Jana Sibelijusa – Impromptu Op. 5 No. 5 i Sergeja Rahmanjinova – Prelid Op. 3 No. 2, kompozicije koje zahtevaju vrhunsku tehničku spremnost, ali i umetničku zrelost.
„Mihajlovo treće mesto ima izuzetan značaj. Konkurencija je bila izuzetno jaka, a posebno nas raduje što je međunarodni stručni žiri prepoznao njegov kvalitet i nagradio njegov trud. Kada smo saznali da je osvojio nagradu, osećanja su bila pomešana – od neverice i uzbuđenja do ogromne radosti i ponosa. Ovaj rezultat predstavlja potvrdu dugogodišnjeg rada, posvećenosti i talenta, ali i veliki podstrek za njegov dalji umetnički razvoj“, kaže profesorka Tijana Kazarsa.
NA SCENI NA KOJOJ NASTUPAJU LEGENDE
Samo nekoliko dana pre uspeha u Čikagu, Mihajlo je ostvario san gotovo svakog klasičnog muzičara.
Na poziv organizatora međunarodnog takmičenja Golden Classical Music Awards, kao osvajač prve nagrade, nastupio je u čuvenoj sali Carnegie Hall (Weill Recital Hall) u Njujorku – mestu na kojem su decenijama koncertirali najveći svetski umetnici.
“Za mladog pijanistu iz Srbije to je bio trenutak koji potvrđuje da njegov umetnički put odavno prevazilazi domaće okvire”, ocenjuje njegova profesorka koja ga je pratila u Čikagu.
OD ITALIJE DO JAPANA – USPEH KOJI TRAJE GODINAMA
Čikago nije prvi veliki uspeh ovog talentovanog dečaka.
Mihajlo je apsolutni pobednik međunarodnog takmičenja „Città di Minerbio“ u Italiji, gde je osvojio najviše priznanje u izuzetno jakoj međunarodnoj konkurenciji.
Publika ga je već slušala u nekim od najznačajnijih svetskih koncertnih prostora – u studiju Opéra Bastille u Parizu, na Royal Academy of Music u Londonu, u Philharmonie Berlin, dok je u Tokiju učestvovao na prestižnom masterclass programu.
“Za nekoga ko ima samo 14 godina, to je impresivan niz uspeha koji jasno pokazuje da je pred njim velika međunarodna karijera.”
TALENAT NIJE DOVOLJAN – MIHAJLA IZDVAJA NEŠTO MNOGO VAŽNIJE
Profesorka Tijana Kazarsa kaže da je Mihajlov talenat bio očigledan još od prvih časova, ali da ga od drugih mladih pijanista razlikuju osobine koje se ne mogu naučiti preko noći.
„Mihajlo je pre svega jedno skromno, vaspitano i radoznalo dete koje iskreno voli muziku. Kao učenik je veoma odgovoran, vredan i posvećen. Naravno da poseduje izuzetan talenat, ali talenat sam po sebi nije dovoljan. Njegovi rezultati su plod svakodnevnog rada, discipline, istrajnosti i želje da uvek napreduje. Ono što posebno cenim jeste njegova spremnost da prihvati savet, da uči iz svakog iskustva i da nikada ne odustaje pred izazovima.“
Dodaje da međunarodni uspesi donose samopouzdanje, ali i novu odgovornost.
„Važno je da ostane čvrsto na zemlji i da svaki uspeh doživi kao podstrek za dalji rad, a ne kao konačan cilj. Uverena sam da je ovo tek početak njegovog umetničkog puta.“
„VEĆ NA PRVIM ČASOVIMA BILO JE JASNO DA JE POSEBAN“
Kazarsa se seća da je Mihajlov potencijal prepoznala gotovo odmah.
„Već tada se izdvajao izuzetnom muzikalnošću, prirodnim osećajem za klavir i sposobnošću da veoma brzo usvaja nove sadržaje. Međutim, ono što me je uverilo da može da ostvari vrhunske rezultate nije bio samo njegov talenat, već ozbiljnost pristupa radu od samog početka.“
Kaže da je svaki novi nastup samo potvrđivao ono što je bilo jasno još na početku.
„Mihajlov uspeh u Čikagu nije me iznenadio. To je logičan rezultat dugotrajnog, sistematičnog rada, velike posvećenosti i njegove iskrene ljubavi prema muzici.“
PONOS PROFESORKE: „NAJVEĆA NAGRADA NIJE MEDALJA“
Za Tijanu Kazarsu, priznanja jesu važna, ali nisu najveća vrednost.
„Za svakog pedagoga najveća nagrada nije medalja ili pehar, već trenutak kada vidi da njegov učenik ostvaruje svoj potencijal i stasava u ozbiljnog umetnika. Iza svakog priznanja stoje godine rada, odricanja, međusobnog poverenja i zajedničkog sazrevanja.“
Ističe da priprema deteta za ovakva međunarodna takmičenja podrazumeva mnogo više od vežbanja.
„Potrebno je razviti psihološku stabilnost, sposobnost da se nosi sa pritiskom i da na sceni pruži svoj maksimum. Uloga pedagoga mnogo je šira od podučavanja sviranju – potrebno je biti mentor, podrška i neko ko učeniku pomaže da izgradi samopouzdanje.“
TEK PRVI TAKT VELIKE KARIJERE
Profesorka smatra da je Mihajlov put dokaz da veliki snovi mogu da postanu stvarnost.
„Njegova priča jeste lep primer da se veliki snovi mogu ostvariti kada se spoje talenat, posvećen rad, pedagoška podrška i razumevanje porodice.“
Dodaje da bi volela da upravo ovakve priče budu podstrek svoj deci koja tek ulaze u svet muzike.
„Nije najvažnije koliko ćete nagrada osvojiti, već da uživate u onome što radite. Kada se tome dodaju istrajnost, posvećenost, mentorstvo i podrška najbližih, rezultati dolaze kao prirodna posledica.“
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
