Najbolji teniser svih vremena će u četvrtak, 20. avgusta, na „Amazon Prime-u“ predstaviti dokumentarac „Novak Đoković: Zimski vuk“, u kojem se osvrće na svoju karijeru na terenu i van njega. Tim povodom je u intervjuu za španski „Sport“ istakao da mu je želja da karijeru završi na OI u Los Anđelesu sa srpskom zastavom na ramenima.
Đoković je osvojio 24 grend slem titule, zabeležio više od 1.100 pobeda u singlu, osvojio olimpijsko zlato i rekordnih 428 nedelja proveo na prvom mestu svetske rang-liste.
U razgovoru za španski Sport, Đoković je objasnio zašto je dokumentarac nazvan „Zimski vuk“.
„Zato što mislim da odražava otpornost i taj duh da se nikada ne odustaje. U najtežim okolnostima, kada osećaš da je sve protiv tebe i da nećeš uspeti, na neki način pronađeš tu unutrašnju snagu i samopouzdanje koji ti omogućavaju da prebrodiš najteže trenutke. Zato mislim da ovaj naslov, odnosno ime dokumentarca, takođe odražava moje detinjstvo i način na koji sam odrastao. Odrastao sam u planinama i tamo sam provodio mnogo vremena, i leti i zimi. Volim zimu, a kada sam bio mlađi, takođe sam skijao. Zato ovaj naziv za mene ima veoma posebno, autentično i simbolično značenje i za moj život“, rekao je Đoković.
„Nije mi bila namera da prikažem samo najbolje trenutke“
Dokumentarac Đokovića opisuje i kao autsajdera i „lošeg momka“, a srpski teniser objašnjava koliko mu je takav imidž pomogao tokom karijere.
„Namera dokumentarca nije bila da prikaže samo najbolje trenutke moje karijere, moja dostignuća, niti da prenese ideju da sam najbolji i da je sve uvek bilo pozitivno i divno, jer to nije istina. Život ima mnogo uspona i padova. Ideja koju smo imali zajedno sa rediteljem Džejsonom Hajrom bila je upravo da prikažemo tu stvarnost. On ima veliku sposobnost da ljude predstavi na ličniji način, posebno kada je reč o sportistima. Naravno, on je bio reditelj ’Poslednjeg plesa’, dokumentarca o Majklu Džordanu, koji je imao ogroman uspeh i koji se smatra jednim od najboljih sportskih dokumentarnih filmova u istoriji.
Ideja je bila potpuno drugačija.
„Ideja je bila da prikažemo put i, zapravo, sve trenutke i iskustva kroz koja sam prošao, na terenu i van njega, koji su me definisali kao osobu i pomogli mi da postanem ono što sam danas. To je film od 90 minuta, tako da je bilo teško, u tom formatu i za tako kratko vreme, sažeti ceo život na terenu i van njega. Ali pokušali smo. To je prilično intenzivan dokumentarac, u kojem se mnogo toga dešava, i nadam se da će ljudi uživati u njemu“, naveo je Đoković.
Govoreći o posledicama koje je imao put do najvećih uspeha, Đoković je istakao da svaki veliki cilj podrazumeva određene žrtve.
„Svaki put podrazumeva žrtve, zar ne? Morate nečega da se odreknete da biste mogli u potpunosti da se posvetite nečemu drugom. Kada sam uopšteno govorio o ovoj vrsti posledica, mislio sam na stvari koje se kreću od odnosa sa najbližim ljudima do vremena koje biste želeli da posvetite drugim stvarima ili da provedete sa prijateljima. Takođe, mislio sam i na to da nisam mogao da imam detinjstvo kakvo ima većina mojih vršnjaka, ljudi moje generacije ili mojih prijatelja, jer sam morao u potpunosti da se posvetim individualnom sportu. Ali sve je to deo puta i o tome ne govorim sa ogorčenjem. Ne govorim to ni da bih se žalio. Jednostavno, tako je kako je. I pokušali smo da to prikažemo kroz film“, istakao je Novak.
Olimpijsko zlato kao najvažniji trenutak
Jedan od centralnih delova dokumentarca je osvajanje olimpijskog zlata u Parizu 2024. godine. Đoković je do titule stigao sa 37 godina, pobedivši u finalu Karlosa Alkaraza.
„Imao sam 37 godina kada sam osvojio olimpijsko zlato i verovatno je to bila moja poslednja velika prilika da ga osvojim, na mojim petim Olimpijskim igrama. Bio sam veoma blizu. Osvojio sam bronzu u Pekingu, davne 2008. godine, a bio sam blizu i na svim narednim izdanjima, ali nikada nisam uspeo da stignem do finala i borim se za zlato. Zato je Pariz za mene zaista bio neverovatan uspeh i iskustvo, verovatno najvažniji trenutak u mom životu i karijeri“, rekao je Đoković.
Posle Pariza, Đoković ima novi veliki cilj – Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.
„Mislim da je i jedno i drugo. San i cilj, ali i želja. Više puta sam poslednjih godina govorio da bih voleo da stignem do Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine. Mislim da to mogu da ostvarim. Videćemo. Zavisiće od toga kako će moje telo reagovati i od mnogih drugih okolnosti. Danas ne igram i ne takmičim se na toliko turnira, ni približno onoliko koliko sam igrao tokom poslednjih 20 godina. Odabrao sam da bude tako jer takođe želim da provodim više vremena sa porodicom i da se zaista posvetim različitim ulogama koje imam u životu, kao suprug, otac, sin ili brat, pored toga što želim da se posvetim i drugim stvarima koje me zanimaju“, istakao je Novak.
Tenis mu je i dalje u centru pažnje.
„Naravno, tenis je i dalje centar mog profesionalnog života, ali takođe želim da pronađem ravnotežu i zato sam promenio svoj kalendar. Ipak, i dalje se nadam da ću moći da stignem do Olimpijskih igara i da tako završim karijeru, sa zastavom Srbije na ramenima“, istakao je srpski teniser.
Đoković je govorio i o penzionisanju, koje se sve češće pominje kada je reč o njegovoj karijeri.
„Mnogo različitih stvari mi prolazi kroz glavu svakog dana. Ali, kada je reč o životu uopšte, pokušavam da pronađem ravnotežu, posebno između privatnog i profesionalnog života. Na kraju, jednostavno pokušavam da pružim svoju najbolju verziju, šta god to značilo određenog dana, svim ljudima koji me okružuju“, rekao je srpski teniser.
„Mali Novak je sanjao o Vimbldonu i prvom mestu“
Đoković se u dokumentarcu vraća i na svoje detinjstvo i prve snove o teniskoj karijeri.
„Mali Novak je sanjao da postane profesionalni teniser, osvoji Vimbldon i postane prvi teniser sveta. Ali ne mislim da je taj mladi Novak mogao da zamisli da će se sve te stvari na kraju dogoditi. Zato mislim da bi bio veoma srećan, ponosan i uzbuđen. Ali takođe bi bio zahvalan, veoma zahvalan za sva iskustva, i dobra i loša, kroz koja sam prošao i koja smo pokušali da podelimo kroz film“, objasnio je Novak.
Na pitanje da li se posle svega kaje zbog nečega, Đoković je bio jasan.
„Ne, ni zbog čega se ne kajem. Život je ispunjen svim vrstama iskustava i okolnosti koje se dešavaju sa razlogom i određenom svrhom. Zato ništa ne bih promenio. Uvek sam se trudio da u životu postupam sa najboljim namerama, kako prema sebi, tako i prema drugima, u svakom trenutku. Radio sam ono što sam mogao u svakoj situaciji. Nisam uvek, naravno, donosio najpametnije ili najispravnije odluke, ali sva ta iskustva deo su temelja na kojima su izgrađeni moj život, moj karakter i osoba koja sam danas“, zaključio je najbolji teniser svih vremena.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
