Zevanje se dugo smatralo isključivo znakom dosade ili pospanosti, ali najnovije istraživanje koje je sproveo Vishwam Sankaran baca potpuno novo svetlo na ovaj refleks. Prema studiji objavljenoj u prestižnom časopisu Respiratory Physiology & Neurobiology, zevanje igra ključnu ulogu u regulaciji tečnosti u mozgu, što može biti presudno za razumevanje stanja poput migrene.
Mozak se „čisti“ tokom zevanja
Decenijama su dominirale teorije da zevamo kako bismo povećali nivo kiseonika u krvi ili signalizirali umor okolini. Međutim, naučnici su koristeći MRI skenere otkrili da zevanje zapravo reorganizuje protok cerebrospinalne tečnosti (cerebrospinal fluid – CSF) iz mozga.
Ova tečnost je od vitalnog značaja jer pomaže u uklanjanju otpadnih materija i transportu ključnih hemikalija, održavajući pritisak i podržavajući opšte zdravlje mozga. Istraživanje je pokazalo da koordinisani pokreti vilice, glave i vrata tokom zevanja direktno utiču na puteve protoka tečnosti oko moždanog stabla i gornjeg dela kičme.
Zevanje protiv dubokog disanja
U studiji su učestvovala 22 zdrava ispitanika, a naučnici su upoređivali efekte normalnog disanja, dubokog disanja i zevanja. Rezultati su jasni:
- Zevanje značajno povećava odliv cerebrospinalne tečnosti u poređenju sa običnim disanjem.
- Iako duboko disanje takođe utiče na tečnost, zevanje je češće povezano sa specifičnim odlivom koji čisti mozak.
- Čak i „zarazno zevanje“ izaziva primetan protok tečnosti koji nije prisutan tokom običnog udaha.
Šta se dešava kada pokušate da se suzdržite?
Zanimljivo je otkriće u vezi sa suzbijanjem zevanja. Istraživači su potvrdili da je zevanje nevoljni pokret koji kontroliše moždano stablo. Čak i kada pokušate da prikrijete ili „stegnete“ zevanje, proces traje gotovo identično kao i slobodno zevanje. Jednom započeto, zevanje je strukturirana sekvenca koju je teško potpuno prekinuti.
Hlađenje mozga i pomoć kod migrena
Osim čišćenja mozga, zevanje doprinosi i termoregulaciji. Usklađivanje protoka krvi i cerebrospinalne tečnosti tokom ovog procesa može optimizovati razmenu toplote, čime se efikasno „hladi“ mozak.
Naučnici veruju da bi dalja istraživanja mogla da dovedu do boljeg razumevanja bolesti povezanih sa poremećajem protoka tečnosti u lobanji. Ovo se prvenstveno odnosi na migrene, gde bi mehanizam zevanja mogao postati ključni faktor u prevenciji ili ublažavanju simptoma.
IZVOR: INDEPENDENT I FOTO: FREEPIK
