Australijski naučnici prvi put su pronašli dokaze da bi sindrom hroničnog umora mogao da bude povezan sa poremećajem glimfatičkog sistema – prirodnog mehanizma kojim mozak uklanja otpadne materije.
Ovo otkriće moglo bi da doprinese boljem razumevanju bolesti čiji uzrok još nije potpuno poznat i za koju ne postoji efikasna terapija.
Sindrom hroničnog umora, poznat i kao mijalgični encefalomijelitis (ME/CFS), pogađa milione ljudi širom sveta. Karakterišu ga izrazit umor, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, takozvana „moždana magla“, poremećaji sna i simptomi nalik gripu.
Poslednjih godina istraživači su pronašli niz bioloških promena kod obolelih, uključujući pokazatelje u genima, krvi, cerebrospinalnoj tečnosti i crevnom mikrobiomu. Mnoge od tih promena povezane su sa imunim sistemom i upalnim procesima.
Istraživači sa Univerziteta Grifit sada smatraju da bi poremećaj glimfatičkog sistema mogao da predstavlja jedan od važnih faktora u razvoju bolesti.
POVEZANE VESTI
Kako funkcioniše sistem za „čišćenje“ mozga?
Glimfatički sistem najaktivniji je tokom sna, kada cerebrospinalna tečnost pomaže u uklanjanju toksičnih materija, mrtvih ćelija i drugih otpadnih produkata iz mozga.
Poremećaji ovog sistema već se povezuju sa problemima sa pamćenjem, Parkinsonovom i Alchajmerovom bolešću, multiplom sklerozom i drugim neurološkim poremećajima.
Nova studija, objavljena u časopisu „Frontiers in Neuroscience“, prva je koja istražuje moguću vezu između glimfatičkog sistema i ME/CFS-a.
Šta je pokazalo istraživanje?
Naučnici su analizirali snimke magnetne rezonance mozga 31 osobe sa sindromom hroničnog umora i uporedili ih sa snimcima 27 zdravih ispitanika.
Koristili su neinvazivnu tehniku kojom se procenjuje funkcionisanje glimfatičkog sistema na osnovu kretanja tečnosti oko sitnih krvnih sudova u mozgu.
Rezultati su pokazali da su osobe sa ME/CFS-om imale smanjenu funkciju ovog sistema, a zanimljivo je da je poremećaj primećen samo u desnoj hemisferi mozga.
Što su ispitanici imali izraženije probleme sa spavanjem, koncentracijom i „moždanom maglom“, to su bili izraženiji i znaci poremećaja glimfatičkog sistema.
Istraživači pretpostavljaju da nedovoljno efikasno uklanjanje otpadnih materija iz mozga može doprineti upalnim procesima u centralnom nervnom sistemu i pojavi neuroloških simptoma.
Naučnici ipak naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li je ovaj poremećaj uzrok bolesti ili njena posledica. Rezultati bi u budućnosti mogli da doprinesu razvoju novih metoda dijagnostike i terapije za osobe koje žive sa sindromom hroničnog umora.
IZVOR: N1 I FOTO: CHAT GPT
