Godinama su masti predstavljane kao glavni neprijatelj zdrave ishrane, zbog čega ih mnogi ljudi i danas izbegavaju. Međutim, njihov premali unos može negativno da utiče na funkcije mozga, jer približno 60% ovog organa čine masti koje učestvuju u izgradnji ćelija i prenosu nervnih signala.
To ne znači da su sve masnoće podjednako korisne. Lekarka Kellyann Niotis ističe da su mozgu prvenstveno potrebne nezasićene masti, dok bi zasićene i trans-masti trebalo ograničiti. Nutricionistkinja Maggie Moon navodi da masti mogu činiti između 20% i 35% ukupnog dnevnog unosa kalorija, uz prednost omega-3 masnih kiselina.
Kada u ishrani nema dovoljno zdravih masti, komunikacija između nervnih ćelija može postati manje efikasna. Posledice mogu biti slabija koncentracija, otežano donošenje odluka i problemi sa pamćenjem. Posebno su važne omega-3 masne kiseline DHA, EPA i ALA, koje organizam ne može sam da proizvede u dovoljnim količinama.
Nedostatak esencijalnih masnih kiselina može uticati i na hipokampus, deo mozga važan za pamćenje. Zdrave masti takođe pomažu apsorpciju vitamina D i drugih nutrijenata koji učestvuju u regulisanju raspoloženja i stvaranju serotonina.
Dugoročno, pravilno izabrane masti mogu doprineti zdravlju krvnih sudova, boljem dotoku krvi u mozak i smanjenju rizika od kognitivnog propadanja. To ipak ne znači da jedna namirnica može sprečiti demenciju, već da je važan ukupan obrazac ishrane.
POVEZANE VESTI
Dobri izvori su losos, sardine, skuša, maslinovo ulje, orasi, avokado, kao i čia i lanene semenke. Preporuka je da se masna riba jede najmanje jednom nedeljno, dok se biljni izvori mogu redovno dodavati salatama, jogurtu ili ovsenoj kaši.
Ključ nije u potpunom izbacivanju masti, već u izboru kvalitetnih izvora i umerenim porcijama.
IZVOR: B92, FOTO: PIXABAY
