Hrvatski javni dug nastavio je snažno da raste i krajem aprila dostigao je približno 55 milijardi evra, što je za 4,6 milijardi, odnosno devet odsto više nego godinu ranije. U odnosu na kraj 2025. dug je povećan za 2,7 milijardi evra, dok je na mesečnom nivou zabeležen pad od 148 miliona.
Najveći deo obaveza odnosi se na centralnu državu, čiji je dug dostigao oko 54 milijarde evra i čini više od 98 odsto ukupnog javnog duga. Istovremeno, obaveze lokalnih jedinica rastu već 15 meseci uzastopno. U aprilu je njihov godišnji rast iznosio 21,4 odsto, nakon 20 odsto u martu.
Struktura duga pokazuje da Hrvatska i dalje najveći deo finansiranja obezbeđuje kroz dugoročne instrumente. Oko 65 odsto nekonsolidovanog duga čine obveznice, dok ostatak otpada na kredite, depozite i kratkoročne hartije od vrednosti. Posebno je poraslo izdavanje trezorskih zapisa, zbog čega je unutrašnji dug u tom segmentu za godinu dana skočio 45,5 odsto.
Građani postaju sve važniji kreditori države. Njihova ulaganja u državne hartije porasla su sa 3,9 na 4,9 milijardi evra za godinu dana, dok su finansijske institucije povećale izloženost sa 31,1 na 32,6 milijardi.
Uprkos nominalnom rastu, Hrvatska je na kraju prvog tromesečja imala javni dug od 55,216 milijardi evra, odnosno 58,4 odsto BDP-a. To je i dalje ispod mastrihtskog praga od 60 odsto, ali za 0,2 procentna poena više nego godinu ranije.
Analitičari ocenjuju da snažan nominalni rast privrede zasad ublažava pritisak zaduživanja, ali upozoravaju da bi fiskalna politika trebalo da sačuva dovoljno prostora za odgovor na buduće rizike. Ako se tempo zaduživanja nastavi, pitanje održivosti duga moglo bi postati sve važnija tema hrvatskih javnih finansija, posebno ako privredni rast počne da usporava.
IZVOR: B92, FOTO: PRINTSCREEN
