Predstojeći izbori u SAD, na kojima se za Belu kuću bore republikanski predsednik Donald Tramp i kandidat demokrata Džozef Bajden, mogli bi da budu odlučeni malom razlikom, a na ishod umnogome utiče i jedinstven izborni sistem.
Za razliku od drugih demokratskih država, osobenost izbornog sistema SAD je da ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji „skupi“ najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.
Svaka od 50 saveznih država „šalje“ u elektorski koledž onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, najmanje tri.
Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu (od 1972. godine) i Nebraski (od 1992. godine). Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.
Elektorski koledž je prviremena grupa delegata izabranih samo za tu, jednokratnu namenu. Pošto se sastanu u decembru i formalno izaberu predsednika, njihova funkcija prestaje.
Dakle, formalno ili tehnički gledano, predsednika SAD ne biraju građani nego elektori, posrednici. Suštinski, predsednika biraju građani zbog toga što elektori gotovo bez izuzetka slede volju birača savezne države koju predstavljaju, iako ih Ustav SAD ne obavezuje na to.
Elektorski sistem sa sobom nosi niz osobenosti i duboko je ukorenjen u američkom federalnom sistemu. Taj sistem je rezultat kompromisa iz vremena osnivanja države u 18. veku, pošto njime i male savezne države zadržavaju određeni uticaj na ishod predsedničkih izbora.
Vajoming, država sa najmanje stanovnika u SAD, oko 560.000, ima tri elektora koji su značajniji za ishod izbora nego što bi bili njeni žitelji kada bi glas svakog američkog birača jednako vredeo.
Protivnici instituta elektorskog koledža kao njegovu najveću manu ističu mogućnost da izbore izgubi predsednički kandidat koji osvoji više glasova na nivou cele zemlje. To se dogodilo pet puta, tri puta u 19. veku (1824, 1876. i 1888. godine), zatim 2000. i na prethodnim izborima 2016. godine, kada je kandidatkinja demokrata Hilari Klinton dobila oko tri miliona glasova više od Trampa na nivou cele države, ali ne i većinu elektorskih glasova.
Pristalice postojećeg izbornog sistema navode da bi njegovom promenom i ukidanjem elektorskog koledža države sa najvećim brojem stanovnika, kao što su Kalifornija i Teksas, imale presudan uticaj na ishod izbora i da bi bila ignorisana pitanja značajna za birače u manjim državama.
Birači na izborima ubacuju samo jedan listić, kojim podržavaju kandidate jedne stranke i za predsednika i za potpredsednika SAD. Na izborima 3. novembra, ili Trampa (74) i potpredsednika SAD Majka Pensa, ili Bajdena (77) i njegovu kandidatkinju za potpredsedničko mesto, senatorku Kamalu Haris.
Ceo tekst pročitajte ovde.
IZVOR: BETA I FOTO: UNSPLASH
