Visoke temperature donose opterećenje za srce, mozak i bubrege – evo kako da zaštitite zdravlje
Nakon perioda kiše, grmljavine i promenljivog vremena, meteorolozi najavljuju značajan porast temperatura u narednim danima. Prema prognozama, temperatura bi mogla da dostigne ili čak premaši 30 stepeni Celzijusa, što može predstavljati ozbiljan izazov za ljudski organizam.
Stručnjaci upozoravaju da nagli skokovi temperature ne utiču samo na osećaj nelagodnosti, već mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, posebno kod starijih osoba, male dece i hroničnih bolesnika.
Dr Olivia Buckley, lekar opšte prakse iz zdravstvene ustanove Nuffield Health, objasnila je kako organizam reaguje na iznenadne toplotne talase i šta možemo da uradimo kako bismo ostali bezbedni tokom vrelih dana.
Srce radi pod većim opterećenjem
Kada temperatura naglo poraste, telo aktivira prirodne mehanizme za hlađenje. Jedan od prvih odgovora organizma jeste širenje krvnih sudova, proces poznat kao vazodilatacija.
Na taj način krv dolazi bliže površini kože kako bi se toplota lakše oslobađala iz tela. Međutim, ovaj proces dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
„Srce mora da pumpa brže i intenzivnije kako bi krv stigla do kože i omogućila hlađenje organizma“, objašnjava Dr Olivia Buckley.
Pored toga, telo pojačava znojenje, što predstavlja efikasan način rashlađivanja, ali istovremeno dovodi do gubitka tečnosti i elektrolita.
Dehidracija može ugroziti rad bubrega
Bubrezi imaju važnu ulogu u očuvanju ravnoteže tečnosti u organizmu. Kada telo gubi velike količine vode znojenjem, bubrezi pokušavaju da sačuvaju što više tečnosti.
Ipak, ukoliko dehidracija postane ozbiljna, može doći do smanjenog dotoka krvi u bubrege, što može izazvati komplikacije.
Stručnjaci naglašavaju da se ovakvi problemi najčešće javljaju kod osoba koje ne unose dovoljno tečnosti, kao i kod starijih ljudi i odojčadi.
Umor, vrtoglavica i glavobolja kao prvi signali upozorenja
Jedan od najčešćih simptoma naglog porasta temperature jeste osećaj umora.
Organizam prirodno pokušava da uspori aktivnosti kako bi smanjio stvaranje dodatne toplote. Zbog toga mnogi ljudi tokom vrelih dana osećaju pospanost, manjak energije i potrebu za odmorom.
Dr Olivia Buckley upozorava da intenzivan umor može biti znak dehidracije.
Pored toga, često se javljaju:
- glavobolja,
- vrtoglavica,
- pad krvnog pritiska,
- osećaj slabosti,
- nesvestica.
Ukoliko se simptomi pogoršavaju, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.
Problemi sa varenjem tokom vrućina
Visoke temperature mogu uticati i na sistem za varenje.
Pošto organizam prioritet daje rashlađivanju tela, deo krvi preusmerava se ka koži, dok digestivni sistem dobija manji protok krvi.
Zbog toga se mogu javiti:
- mučnina,
- nelagodnost u stomaku,
- povraćanje,
- gubitak apetita.
Toplotna iscrpljenost i toplotni udar
Jedna od najvećih opasnosti tokom vrelih dana jeste razvoj toplotne iscrpljenosti.
Simptomi uključuju:
- intenzivnu žeđ,
- ubrzan rad srca,
- vrtoglavicu,
- prekomerno znojenje,
- grčeve u mišićima,
- malaksalost.
Ako se stanje ne prepozna na vreme, može doći do toplotnog udara, koji predstavlja hitno medicinsko stanje.
„Kada dođe do toplotnog udara, mozak postaje pregrejan, osoba može biti dezorijentisana, prestaje da se znoji, dolazi do ubrzanog rada srca, povraćanja pa čak i gubitka svesti“, upozorava Dr Olivia Buckley.
Kako se zaštititi tokom visokih temperatura?
Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih mera koje mogu značajno smanjiti rizik od zdravstvenih problema:
Održavajte prostorije rashlađenim
Spustite roletne i navucite zavese na prozorima izloženim suncu. Provetravajte prostorije rano ujutru ili tokom noći kada je spoljašnja temperatura niža.
Pijte dovoljno tečnosti
Redovan unos vode ključan je za pravilno funkcionisanje organizma. Posebnu pažnju treba obratiti na decu i starije osobe koje često ne osećaju žeđ dovoljno intenzivno.
Nosite laganu odeću
Birajte laganu i prozračnu garderobu od prirodnih materijala koji omogućavaju isparavanje znoja i bolje rashlađivanje tela.
Koristite ventilatore
Ventilatori pomažu da znoj brže isparava, čime se poboljšava prirodni proces hlađenja organizma.
Nadoknadite elektrolite
Tokom velikih vrućina organizam gubi značajne količine soli i minerala, pa napici sa elektrolitima mogu pomoći u održavanju ravnoteže.
Slušajte svoje telo
Ako osećate umor, vrtoglavicu ili iscrpljenost, smanjite aktivnosti, pronađite hladovinu i odmorite se.
Vrućine zahtevaju dodatan oprez
Iako mnogi uživaju u toplom vremenu, nagli porast temperature može predstavljati ozbiljan stres za organizam. Pravovremena hidratacija, boravak u rashlađenim prostorijama i prepoznavanje prvih simptoma dehidracije ključni su za očuvanje zdravlja tokom letnjih dana.
Poseban oprez preporučuje se starijim osobama, maloj deci, trudnicama i hroničnim bolesnicima, koji spadaju u najugroženije grupe tokom toplotnih talasa.
IZVOR: INDEPENDENT I FOTO: MAGNIFIC
