Administracija predsednika Donald Trump-a započela je isplatu više od $166 milijardi refundacija nakon što je Vrhovni sud presudio da je njegov carinski program nezakonit. Međutim, uprkos tome što su troškove ovih tarifa na kraju osetili potrošači kroz veće cene, sav novac će se vratiti u kase velikih korporacija.
Sudska odluka koja je uzdrmala Washington
Većinom od 6 prema 3, sudije su 20. februara presudile da je Trump-ovo korišćenje zakona International Emergency Economic Powers Act 1977 za uvođenje recipročnih nameta trgovinskim partnerima bilo nevažeće. Ova odluka primorala je vladu da vrati sav prihod prikupljen po osnovu ove politike.
Problem nastaje u samom procesu refundacije koji je otvoren u ponedeljak. Naime, sistem ne proverava da li su preduzeća koja podnose zahtev za povrat novca zaista sama snosila troškove carina ili su taj teret jednostavno prenela na kupce kroz skuplje proizvode na policama.
„Ekstra profit za biznis, porodice su gubitnici“
Heather Boushey, članica White House Council of Economic Advisers, izjavila je za The New York Times da ovakav scenario predstavlja čist dobitak za kompanije. „Američke porodice su definitivno gubitnici“, istakla je ona.
Dok većina trgovinskih lanaca ćuti o tome šta će uraditi sa vraćenim novcem, Costco je jedan od retkih koji je javno obećao da će „vratiti ovu vrednost članovima kroz niže cene“. S druge strane, analize pokazuju da bi giganti poput kompanije Walmart mogli dobiti nazad čak $10 milijardi, Target oko $2 milijarde, Nike oko $1 milijardu, a Home Depot oko $500 miliona.
Politički pritisak pred izbore
Ova situacija, u kojoj kompanije potencijalno profitiraju dva puta — jednom kroz veće cene, a drugi put kroz državnu refundaciju — dolazi u trenutku kada su glasači veoma zabrinuti zbog troškova života. Iako je Donald Trump svojevremeno obećavao da će domaćinstva dobiti čekove od po $2,000 od carinskih prihoda, ta ideja je davno napuštena.
Ekonomski stručnjaci iz Federal Reserve Bank of New York procenjuju da je 90 odsto tereta carina palo na domaće tržište, dok je Yale Budget Lab izračunao da su porodice zbog rasta cena osnovnih dobara godišnje gubile oko $1,500.
Proces isplate koji sprovodi Customs and Border Protection biće monumentalan. Više od 330,000 preduzeća platilo je carine na preko 53 miliona unosa robe od prošlogodišnjeg „Dana oslobođenja“ (Liberation Day) do početka marta ove godine.
IZVOR: INDEPENDENT I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
