Mladi hrvatski pevač Jakov Jozinović za kratko vreme je osvojio srca publike širom regiona, pa poslednjih godinu dana niže uspehe i puni dvorane gde god da se pojavi.
Jakov Jozinović nastavlja sa koncertima u Beogradu, a prvi je održao prošle godine u MTS Dvorani, koji je rasprodao u rekordnom roku.
Iako je u međuvremenu održao još mnogo uspešnih nastupa i dalje pamti osećaj nakon MTS Dvorane.
– Isplakao sam se kao kišna godina, jer je to bio jedan od najlepših momenata u mom životu i velika prekretnica. Kad bih mogao, to veče bih ponavljao svakog vikenda, da se setim koliki je blagoslov tako nešto doživeti. Mislim da mi nijedan koncert nije doneo toliki osećaj ispunjenosti. Sutradan sam mislio – daj, Bože, još jednom.
Jakov je otkrio i šta se nalazi na njegovoj rajder listi.
– Nema liste, treba mi samo voda i mir pre koncerta, a kad se završi, potrebni su mi dobar roštilj i moji ljudi oko mene.
Pevač ne krije da mu je vera vrlo bitna, a religioznost mu je usađena u porodici.
– Roditelji su mi je usadili. Odmalena mi je to bila navika, a onda je prerasla u istinsko osećanje vere. Činjenica je da mi vera, pogotovo u ovim ludim trenucima i vremenima, daje mir. Uz nju sam siguran da će sve biti dobro – rekao je on za Story.
– Siguran sam da se dobro dobrim vraća, uvek. Sam sebe učim na ovom muzičkom putu da sve volim, nikog ne mrzim i kroz svoje pesme širim ljubav.
Zahvaljujući porodici je oformio svoj muzički ukus i zavoleo pop muziku, a danas peva hitove mnogih zvezda.
– Naveli su me da zavolim Olivera Dragojevića i Džibonija, a ostale sam sam otkrivao. Mama je neko vreme slušala Tonija Cetinskog, čak joj je zvono na mobilnom bila pesma “Ko te ljubi sretan je”.
Dugo se spekuliše da Jakov krije svoju partnerku.
-Ali, nemam je (smeh). Videćemo da li ću uspeti da je sakrijem kad je budem imao. Možda, zapravo, i ne bude htela da je krijem. Bolje je čuvati privatnost. Slično je i s porodicom. Zato malo pričam i o roditeljima i o sestri Mariji. Javni život odabrao sam ja, a ne oni.
Inače, pevač je odrastao u Vinkovcima, a tek kasnije se preselo u Zagreb. Danas smatra da je odrastanje u malom mestu prednost.
-Kad sam došao u Zagreb i video koliko su navikli na sve, pomislio sam da ja to nisam imao, ali i da je možda tako bolje. Odrastanje u malim gradovima te izgradi kao čoveka. Naučiš da te neke stvari neće dočekati, već da radom moraš da dođeš do njih, a u Zagrebu je, kao u Beogradu, sve na poslužavniku. U Vinkovcima ne možeš da gradiš karijeru, ali ćeš tu naći jako dobre ljude.
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN
