Novi talas tarifa koje uvodi predsednik Donald Trump mogao bi značajno da utiče na američke potrošače, a najviše na one sa nižim prihodima. Dok Trump tvrdi da će nove mere zaštititi američku ekonomiju od nepoštenih trgovinskih praksi drugih zemalja, ekonomisti upozoravaju da će upravo američki građani snositi deo troškova, posebno oni sa skromnijim primanjima.
Koje promene donose nove tarife?
Trampova administracija planira da od subote uvede tarifu od 10% na uvoz iz svih trgovinskih partnera, osim Kanade i Meksika, dok će od 9. aprila dodatne carine pogoditi oko 60 zemalja. Iako su ove mere zamišljene kao zaštita američke privrede, mnogi ekonomisti tvrde da će njihova primena povećati cene osnovnih proizvoda, što će najteže pogoditi domaćinstva sa nižim prihodima.
Prema analizi Yale Budget Lab-a, domaćinstva sa prosečnim raspoloživim prihodom od oko $43,000 godišnje mogla bi da pretrpe pad prihoda od 2.3% zbog tarifa, dok će najbogatiji, sa godišnjim prihodima većim od $500,000, izgubiti oko 0.9%. Kada se uzmu u obzir sve tarife koje će biti uvedene tokom 2025. godine, pad prihoda za najsiromašnije domaćinstva mogao bi dostići čak 4%, dok bi kod najbogatijih taj procenat bio 1.6%.
Zašto siromašniji plaćaju više?
Proizvodi koji će poskupeti uključuju osnovne potrepštine poput hrane, odeće, energenata i elektronike – upravo one stvari na koje domaćinstva sa nižim prihodima troše najveći deo svojih sredstava.
„Tarife su regresivan porez, što znači da više pogađaju siromašnije nego bogatije“, objašnjava Ernie Tedeschi, direktor ekonomskih istraživanja pri Yale Budget Lab-u. „Niža primanja znače da je veći procenat prihoda usmeren na potrošnju, što znači da svako povećanje cena dodatno opterećuje njihov budžet.“
U novčanim iznosima, bogatija domaćinstva bi godišnje mogla da plate oko $4,600 više zbog tarifa, dok bi srednje klase bile pogođene sa dodatnih $1,700 godišnje. Međutim, taj iznos čini veći procenat njihovih ukupnih prihoda, što znači da će teret tarifa biti neravnomerno raspoređen.
Dugoročne posledice
Osim trenutnog povećanja cena, dugoročni efekti tarifa mogli bi dodatno da pogode bogatija domaćinstva kroz pad vrednosti akcija, obveznica i nekretnina. Prema analizama, tržište kapitala bi moglo da reaguje negativno na protekcionističke mere, smanjujući vrednost imovine i investicija.
Dok Trumpova administracija odbacuje zabrinutost, nazivajući je „neutemeljenim strahovanjem“, predsednik ostaje pri svom stavu da će tarife dugoročno doneti korist američkoj ekonomiji.
„Ove tarife doneće rast kakav još nismo videli“, izjavio je Trump.
Iako će se pravi efekti ovih mera videti tek u narednim mesecima, jedno je sigurno – ekonomski teret neće biti podjednako raspoređen među američkim građanima.
IZVOR: YAHOO NEWS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
