Proleće nije jedina promena kojoj se radujemo u martu – tu je i letnje računanje vremena. Već godinama, više od 70 zemalja ima tradiciju letnjeg računanja vremena, pomerajući satove unapred u martu i nazad u novembru. Ali, da li ste se ikada zapitali – šta bi se dogodilo da više nema letnjeg računanja vremena i da ono zauvek nestane?
Biohemičar Ana Persaud, zajedno sa Liz Braun, osnivačicom Sleeping Lucid, razlažu za Readers Digest kako bi život izgledao bez ovog fenomena. Osim toga, s obzirom da neka mesta već u potpunosti preskaču promenu vremena, to postavlja još veće pitanje – da li se letnje računanje vremena bliži kraju? Štaviše, da li je letnje računanje vremena i dalje praksa koju vredi zadržati? Prema njihovim analizama čak i jednočasovna neusklađenost letnjeg računanja vremena može negativno uticati na fiziološke procese, što dovodi do ometajućih simptoma kao što su loš san i smanjeno kognitivno funkcionisanje.
Svi znamo da je dan kada prelazimo na letnje računanje vremena jedan od najneugodnijih dana prolećne sezone. Izgubiti sat vremena sna preko noći – šta bi moglo biti gore? Evo šta bi se dogodilo da nema više letnjeg računanja vremena i uobičajenih razloga zašto ljudi žele da se otarase ove prakse zauvek.
Bolje spavanje
Bez obzira da li menjate sat unapred ili unazad, to može imati negativan uticaj na cirkadijalni ritam osobe. Vašem telu može biti potrebno pet do sedam dana da se prilagodi novom vremenskom rasporedu, izveštava Američka akademija medicine za spavanje, a poremećaj sna može dovesti do još većih zdravstvenih problema
Smanjen rizik od srčanih problema
Istraživanja su otkrila da su prolećne promene letnjeg računanja vremena povezane sa povećanjem broja slučajeva akutnog infarkta miokarda od 24 odsto. Iako istraživanje nije pokazalo zašto bi to moglo biti, oni koji su iskusili povećan rizik su uglavnom bili ljudi koji su već bili predisponirani da dožive probleme sa srcem. Međutim, istraživanja takođe pokazuju da se srčani udari smanjuju za 21 odsto u nedelji koja se završava na jesen.
Smanjen rizik od moždanog udara
Slično, istraživanje je otkrilo porast hospitalizacija zbog moždanog udara u dva dana nakon promene računanja vremena u proleće pri čemu je ukupna stopa ishemijskog moždanog udara bila osam odsto veća u tim danima nego u bilo koje drugo doba godine. Američka akademija za neurologiju spekuliše da je to možda zbog poremećaja cirkadijalnih ritmova.
Smanjeni troškovi
„Glavni nedostatak koji dolazi sa fenomenom letnjeg računanja vremena je to što je to veoma skupo za kompanije, jer se radno vreme i rad moraju prilagođavati svakog proleća”, kaže Braun.
U stvari, stručnjaci procenjuju da dvogodišnja promena vremena košta Sjedinjene Američke Države oko 430 miliona dolara svake godine.
Manje saobraćajnih nesreća
Promena sata je takođe povezana sa porastom saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, posebno u ponedeljak posle prolećne smene.
Niže stope kriminala
Još jedno razmatranje koje treba imati na umu kod letnjeg računanja vremena je kako utiče na nivoe kriminala. Istraživanja su otkrila da produžavanjem večernjih sati dnevnog svetla, kao što radimo u proleće, stopa kriminala zapravo opada, pri čemu su pljačke smanjene za sedam odsto u odnosu na dan ranije, a ukupni kriminal opada za 27 odsto u dodatnom večernjem satu sunčeve svetlosti dobijenom tog dana.
IZVOR: MAGAZIN POLITIKA I FOTO: PIXABAY
