I mlađi mogu da budu osetljivi na meteorološke prilike. Ipak, subjektivni doživljaj vremena utiče na raspoloženje mnogo više od objektivnih parametara.
Nekima nema ništa milije od ciče zime i krupnih snežnih pahulja, neki vole jesen i opadanje lišća, proleće je neprikosnoven favorit većini, a ima i ljudi koji obožavaju letnju žegu.
„Nije novost da se ljudi razlikuju po svojim sezonskim preferencijama i pominju da su ’vruće’ ili ’hladne’ osobe. I uvereni su da znaju koja je njihova idealna temperatura. Ono što je veće iznenađenje jeste da subjektivni doživljaj vremena zapravo utiče na naše emocije, dok objektivni uslovi igraju veoma malu ulogu”, navela je za časopis „Psychology Today” Kim Majdenbauer, psihološkinja s Vašingtonskog državnog univerziteta.
Ona je s kolegama nedavno objavila rezultate studije kojom su utvrđivali kakva povezanost postoji između objektivnih, lokalizovanih vremenskih uslova s percepcijom pojedinaca o okruženju, odnosno kako su se osećali – prijatno ili ne – pod određenom temperaturom vazduha. Očekivali su da ispitanici prijave da im je toplo ili hladno, udobno ili neprijatno i da utvrde prilično jaku vezu između stvarnih vremenskih uslova i toga kako se osećaju.
I priznaju da su prilično pogrešili. Rezultati su pokazali da postoji prilično slab odnos između stvarnih meteoroloških parametara i toga kako se osećate u određenom trenutku, to jest kako percepirate temperaturu vazduha.
Što je još važnije, istraživači su primetili vezu između temperaturne nelagodnosti i negativnih emocija – ako su ljudi prijavili da im je neprijatno vruće, osećali su se umornije, uznemireno i generalno nesrećno. Međutim, ova veza primećena je samo ako su ljudi rekli da im je vrućina činila neprijatno.
„Na nekom nivou nije iznenađujuće da nelagodnost treba da dovede do više negativnih emocija. Nelagodnost po definiciji nije prijatno iskustvo. Primetili smo i da su ove individualne razlike u udobnosti i percipiranoj temperaturi mnogo veće i važnije od stvarnih vremenskih uslova. Ovo otvara zanimljiva pitanja o tome zašto se ljudi toliko razlikuju u svojim percepcijama i udobnosti. „Postoji mnogo dokaza da fiziologija igra ulogu – u zavisnosti od starosti, fizičke spremnosti i hormona možete da imate bolju termoregulaciju tela. Ali to je samo jedan mali deo slagalice. Zanimljivo je i da određene osobine ličnosti mogu da igraju značajnu ulogu u osećaju i osećanjima prema vremenskim prilikama”, objasnila je psihološkinja. Ipak, priznaju da je ovo oblast u kojoj još znamo vrlo malo, ali je odlična prilika za dodatna naučna istraživanja.
Kod meteoropata, osoba osetljivih na vremenske promene, simptomi su pak individualni, a među najčešćim su glavobolja, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, depresija, potištenost, povišen krvni pritisak, aritmija, malaksalost.
Biometeorologija, koja se bavi uticajem vremenskih prilika na zdravlje, navodi da i veoma mlade osobe mogu biti osetljive, kao i da taj nelagodan osećaj pri promeni vremena nije subjektivan, već objektivni uticaj vremena. Utvrđeno je i da oko 20 odsto ljudi spada u meteoropate, a među njima su najčešće hronični bolesnici, stariji i žene srednjih godina.
IZVOR: POLITIKA MAGAZIN I FOTO: PIXABAY
