Život u inostranstvu ponekad je pravi emotivni rollercoaster: uzbudljiv i lep, prepun novih iskustava, ali neretko obojen nostalgijom i osećajem otuđenosti. Bez obzira da li ste se odselili privremeno ili odlučili da potražite bolji život za celu porodicu, kulturološki šok i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi.
Zbog toga vam predstavljamo Selfnest, platformu koja omogućava da se brzo i lako povežete sa stručnjacima koji vam mogu pomoći ne samo u procesu adaptacije nego i u suočavanju sa svakodnevnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Sa kakvim god se problemom ili neprijatnošću susreli (jedan) razgovor mogao bi mnogo toga da promeni u vašem životu. Možda vam pomogne da rešite konkretan problem ili vas inspiriše da se ozbiljnije posvetite unapređenju svog svakodnevnog života. Sa Selfnest timom i direktorkom platforme Aleksandrom Milisavljević, razgovarali smo o benefitima koje pruža ovaj vid savetovanja.
Kada i kako ste počeli sa radom, koja je bila početna ideja?
Briga o mentalnom zdravlju mi je oduvek bila važna. Rado sam čitala literaturu koja je obrađivala različite teme koje su se ticale emotivnog sazrevanja, prihvatanja i upoznavanja samog sebe. Vrlo brzo sam uvidela koliko psihoterapija može unaprediti kvalitet života, kaže Aleksandra Milisavljević. Imati preko puta sebe nekoga ko poznaje alate i ko postavlja prava pitanja značilo je da možete sami sebi dati odgovor na pitanja koja vas muče. Nažalost, odlazak kod psihoterapeuta i traženje pomoći je na našim prostorima i dalje tabu. Ljudi imaju predrasude, nisu edukovani, te se ustručavaju da se obrate stručnjacima. Tako se i rodila ideja za nastanak Selfnesta. Želeli smo da ponudimo opciju, da iz udobnosti svoga doma, pa čak i potpuno anonimno, stupe u kontakt sa psihoterapeutom.Posebno smo na umu imali ljude koji su u dijaspori jer je za uspešnu terapiju jako važan sam jezik i kulturološki kontekst.
Ko čini vaš tim?
Najvažniji deo Selfnest-a su psihoterapeuti koji svojim znanjem, ekspertizama i iskustvom stoje na raspolaganju našim korisnicima u svakom momentu. Pored njih tu je mali tim developera koji omogućava da platforma funkcioniše glatko i efikasno, kao i nekoliko stručnjaka iz oblasti psihoterapije, komunikacije i marketinga na misiji da omogući psihoterapijsku pomoć lako dostupnom svima.
Nekoliko članova Selfnest tima ima iskustvo višegodišnjeg života u inostranstvu, pitamo ih koji su najčešći izazovi sa kojima se suočavaju ljudi koji žive van domovine?
Iako je svako naše iskustvo individualno, ono sa čime se najčešće bore ljudi u dijaspori su nedostajanje porodice i prijatelja, poznatog sistema zaštite, osećaj otuđenosti, kao i pritisak da se što pre prilagode novoj kulturi. Napuštanje poznate sredine i tradicije stvara osećaj konfuzije i može odvesti u samoizolaciju, prouzrokovati nezdrava ponašanja ili stanje specifično za one koji duže borave van matične zemlje, a koje se naziva ekspatska depresija. Ljudi u imigraciji izloženi su dodatnom stresu i neretko preplavljeni emocijama koje nose nova iskustva i očekivanja koja su izgradili kao i strah od neizvesnosti. Prirodna je ljudska potreba za pripadanjem pa se tokom procesa adaptacije na novu sredinu, možemo udaljiti od suštine. Naročito je zahtevno i iscrpljujuće balansirati između dve kulture ako ste roditelj, jer kod mladih, a naročito dece u razvoju, život u dijaspori može stvoriti probleme sa samoprihvatanjem ili identitetom.
Na koje sve načine Selfnest može pomoći ljudima, naročito u imigraciji, da unaprede svoj život?
Da bi savetovanje bilo uspešno, pored volje pojedinca da radi na sebi, najvažnije je pronaći terapeuta koji je stručan i razume kulturološke oklonosti iz kojih dolazimo. Jezik ima ogromnu ulogu u izgradnji identiteta, pamćenja i iskustava pa je od ključnog značaja za osvešćivanje naših stvarnih emocija i paterna ponašanja kao i za formiranje odnosa razumevanja i poverenja između terapeuta i klijenta. Cilj psihoterapije je da kroz otvoren i poverljiv razgovor pronađemo načine da se nosimo sa problemima, razvijemo veštine rešavanja konflikata i postignemo veće zadovoljstvo, objašnjava direktorka platforme Aleksandra Milisavljević.
Da li je psihoterapija prestala da bude tabu?
Ljudima je sve manje neprijatno da kažu da idu na psihoterapiju, jer su svesni benefita koje posete terapeutu imaju na njihov život i zdravlje. Savetovanje sa terapeutom nije rezervisano samo za ljude sa velikim problemima i to je stigma koje pokušavamo da se rešimo. Psihoterapija je pre svega način da saznamo više o svojim mislima i osećanjima i kako ona utiču na našu komunikaciju sa sobom i svetom, odnose sa drugim ljudima i odgovornost prema sebi. Mnogi ljudi dolaze na terapiju da bi radili na ličnom razvoju, motivaciji, stvaranju zdravijih navika, da bi postigli bolje razumevanje svojih ciljeva i vrednosti. Nažalost, većina ljudi se još uvek ustručava da potraži stručnu pomoć čak i u momentima velikih životnih kriza. Najčešći problemi zbog kojih ljudi traže pomoć psihoterapeuta su anksiozna i depresivna stanja, partnerski i porodični problemi, kao i sve primetniji problem usamljenosti i izolacije. Do sada bi trebalo da znamo da je baš svakome ponekad potrebna pomoć, a naročito podrška. Čak i kada nemamo konkretan problem koji nas muči, uvek možemo poraditi na ličnom razvoju sa nekim ko ima znanja i kapaciteta da nam u tome pomogne.
Kako da klijenti dođu do vas i pronađu odgovarajućeg terapeuta?
Dovoljno je da u bilo koji pretraživač ukucate selfnest.com. Nakon registracije na platformi, Selfnest će preporučiti terapeute specijalizovane za oblast na kojoj klijent želi da radi. Svi naši psihoterapeuti su sertifikovani stručnjaci i pre nego što odaberete nekog od njih, na sajtu možete pročitati njihove biografije, iskustva i specijalizacije, potom zakazati termin i odmah stupiti u kontakt sa terapeutom putem poruke. Ono na šta smo naročito ponosni je što smo u mogućnosti da ponudimo različite pakete podrške od kojih svaki uključuje i chat sa terapeutom. Pritom, komunikacija sa terapeutom na Selfnestu može ostati potpuno anonimna u slučaju da klijent ne želi da razgovara putem klasičnog video poziva. Moguće je zakazati i chat terapiju ukoliko klijent nema mogućnost da se osami ili se jednostavno lakše i bolje izražava pismeno. Posvećeni smo da svakome omogućimo što bolju i prijatniju podršku, jer odnos između terapeuta i klijenta je odnos poverenja. Odnos u kome je prisutna osoba koja je aktivno uključena, zna šta će sa neprijatnošću i u tome je snaga psihoterapije. Okupili smo veliki broj stručnjaka iz različitih psihoterapijskih pravaca kako bismo klijentima omogućili da brzo i lako dobiju pomoć, gde god se nalaze i na način koji je njima najprijatniji bilo to kroz video, audio ili chat. Iz dubokog uverenja koliko rad sa terapeutom može da unapredi naše zdravlje učinili smo pakete izuzetno povoljnim, jer naš moto i jeste “Psihoterapija dostupna svima”, ističe Aleksandra Milisavljević.
Ko su vaši klijenti?
Naši klijenti su ljudi različitih generacija i profesija, muškarci i žene, ali smo primetili da psihološku podršku najlakše traže žene između 35 i 50 godina. Da li iz potrebe ili su najsvesnije koliko razgovor sa terapeutom pomaže, žene su otvorenije za razgovor. Ponekad i zbog toga što se osećaju odgovornima i za stanja svojih najbližih, one se češće obraćaju za pomoć. Kod muškaraca je nažalost prisutnija stigma od odlaska na psihoterapiju, jer su još uvek jake predrasude da oni ne smeju pokazivati emocije i moraju biti jaki. U našoj kulturi čak postoji izraz “ćuti i trpi” što nikako nije zdravo – neprocesuirane emocije vode u toksična stanja i ponašanja. Stopa suicida je viša kod muškaraca, zato ih i ovom prilikom pozivamo da potraže pomoć i podršku, naročito jer neke platforme poput Selfnest-a omogućavaju korisniku da, ukoliko želi, razgovor sa terapeutom obavi potpuno anonimno.
Među klijentima Selfnest-a su sve češće i pravna lica, kompanije koje su odlučile da uvedu psihoterapiju kao zdravstveni benefit za zaposlene. U nekim industrijama rapidno raste svest o važnosti mentalnog zdravlja na radnom mestu i kompanije su shvatile da je dobar zaposleni onaj koji se oseća dobro, sigurno i prihvaćeno, pa je ujedno zadovoljniji i motivisaniji. Često organizujemo i specijalizovane radionice iz oblasti mentalnog zdravlja na različite teme – o poslu, o partnerskim odnosima, roditeljstvu kako bismo osvestili da psihoterapija nije samo način rešavanja problema nego način da svesno i praktično unapredimo život.
Sa kojim izazovima se najčešće susrećemo početkom svake godine?
Lako nas obuzme entuzijazam pri pomisli da u novoj godini možemo postati nova, neustrašiva verzija koja grabi sve životne prilike, koja izleda idealno dok niže uspehe na svim životnim poljima. Međutim, osim kalendara sve ostaje isto, a entuzijazam se pretvara u brigu i razočaranje. Neke ciljeve napustimo već u januaru kada nas dočeka realnost njihovog ostvarivanja. U februaru možda osetimo nelagodu što stvari ne idu po planu, ili dovoljno brzo, iako je godina tek počela. Neki ciljevi su suviše ambiciozni ili shvatimo da nisu u našoj moći, dok je za neke potrebno strpljenje jer nagrada dolazi nakon meseci truda. Dok se suočavamo sa sopstvenim očekivanjima na nas izrazito utiču i praznične posete porodici koje bude razna intenzivna osećanja, od topline i ljubavi, do podsećanja na neispunjena očekivanja koja imaju od nas, ili mi od njih. Ipak, nemaju svi ni luksuz da ih porodica nervira tokom praznika, neki dragi ljudi nisu više sa nama a neki su toliko daleko da su telefonski pozivi jedino što nas spaja. Sve je naglašenije tokom praznika, kako ushićenost, tako i usamljenost dublje odjekuje, izaziva osećaj melanholije. Kada se vratimo rutini tek onda shvatamo da nam je potreban odmor, ako ne zbog fizičke, sigurno zbog emotivne iscrpljenosti.
Vaši planovi i budući koraci u radu?
Selfnest ima prilično jednostavan plan i cilj, a to je da bude tu za svakoga kome je ovakva vrsta podrške potrebna. Često volim da kažem da je briga o duši jednako važna kao i briga o telu. Da bismo bili dobro, moramo se negovati, a psihoterapija je negovanje.
Selfnest tiim: Aleksandra Milisavljević, Tamara Badža, Sara Šaša, Tatjana Štricki i Dejana Pakledinac.
Sve informacije o radu Selfnest tima možete dobiti putem platforme: https://www.selfnest.com/, kao i na društvenim mrežama:
Instagram: https://www.instagram.com/self.nest/,
Facebook: https://www.facebook.com/psihoterapijadostupnasvima,
LinkedIn https://www.linkedin.com/company/selfnest/posts/?feedView=all.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
