U američkoj državi Illinois postoji pravni mehanizam koji izaziva ozbiljne kontroverze – ljudi mogu završiti iza rešetaka bez presude, pa čak i bez proglašenja krivice. Reč je o postupku poznatom kao „civil commitment“, koji omogućava neograničeno zadržavanje osoba optuženih za seksualne prestupe.
Jedan od takvih slučajeva je James Howe, koji je proveo devet godina u ustanovi Big Muddy River Correctional Center iako nikada nije osuđen. Umesto suđenja, tužioci su zatražili psihijatrijsku procenu, nakon koje je označen kao „seksualno opasna osoba“ i poslat na „lečenje“ – koje može trajati neograničeno.
Iako zakon formalno ima za cilj rehabilitaciju, praksa pokazuje drugačiju sliku. Prosečno zadržavanje traje čak 24 godine, dok pojedini ostaju zatvoreni i više od četiri decenije. Kritičari tvrde da sistem funkcioniše kao prikriveni zatvor, bez jasnog kraja i bez adekvatne terapije.
Psiholog Mark Carich, koji je svojevremeno vodio program, smatra da je sistem degradiran i da više ne ispunjava svrhu. Umesto rehabilitacije, naglasak je, kako kaže, prešao na kažnjavanje i stigmatizaciju.
Dodatne kontroverze izaziva način procene rizika. Stručnjaci poput Eric Janus-a upozoravaju da alati poput Static-99R ne predviđaju konkretno ponašanje pojedinca, već statistički rizik, što može dovesti do toga da se zatvaraju ljudi koji nikada ne bi ponovili delo.
Sudija Staci Yandle je 2021. godine presudila da program krši osnovna prava i da ne pruža realnu šansu za oslobađanje. Uprkos tome, sistem i dalje funkcioniše uz minimalne izmene.
Slučaj James Howe-a, koji je danas na uslovnoj slobodi, pokazuje koliko je teško izaći iz ovog sistema. Njegove reči najbolje oslikavaju realnost: sloboda je privilegija koju mnogi nikada neće dočekati.
Ova praksa otvara ozbiljna pitanja o pravdi, ljudskim pravima i granicama državne moći u savremenom društvu.
IZVOR: WTTW, FOTO: PIXABAY
