Svi smo čuli za istraživanja koja tvrde da jedenje borovnica smanjuje rizik od demencije, ili da je crveno vino dobro za naše srce, ili da kafa štiti od dijabetesa tipa dva – ili mnoge druge ogromne zdravstvene prednosti koje ima neka „superhrana“ . Tim naučnika je pokušao da istraži koliko su ovakve tvrdnje osnovane.
Grupa naučnika sa Univerziteta u Redingu, profesori Ganter Kunli, Šarlota Majls i Džeremi Spenser, priznaju da iako su i oni bili uključeni u sličnu vrstu istraživanja, ne snose odgovornost za naslove u medijima. Međutim, napominju da se iza tih priča koje privlače pažnju, kriju ozbiljna istraživanja koja mogu ljudima da pomognu da budu zdraviji.
Ovaj tim naučnika se pre svega bavio proučavanjem bioaktivnih supstanci iz hrane i njihovim uticajem na zdravlje ljudi (bilo dobrom ili lošem). Za razliku od vitamina i minerala, bioaktivni sastojci, kao što su određene masne kiseline, vlakna ili flavanoli (grupa jedinjenja koja se nalaze, na primer, u čaju ili jabukama), nisu od suštinskog značaja za preživljavanje, ali ipak utiču na naše zdravlje.
Veliki izazov za naučnike kod istraživanja bioaktivnih sastojaka je da se odvoji efekat hrane od pojedinačnog jedinjenja (jer je hrana neverovatno složena i sadrži mnogo jedinjenja).
U šoljici kafe nalaze se neke fenolne kiseline koje pozitivno utiču na zdravlje srca, ali neka druga jedinjenja povećavaju holesterol. Sve ovo ozbiljno otežava istraživanja, jer je potrebno pronaći način da se napravi razlika između zdravstvenih efekata različitih delova hrane kako bi razumeli šta se dešava i na kraju pružili više poverenja u preporuke.
Kako dokazati da baš ta hrana blagotvorno utiče na naše zdravlje
Jedan od načina da saznaju više o uticaju pojedinih namirnica na zdravlje koji koriste naučnici je da uporede ljude sa različitim tipovima ishrane i da ih prate tokom dužeg vremenskog perioda. Ovakav pristup je istraživačima pomogao da pokažu da mediteranska ishrana – i nordijska dijeta – imaju pozitivan uticaj na naše zdravlje. Ali ovaj pristup je pogrešan kada žele da saznaju više o pojedinim namirnicama ili njihovim komponentama.
Hrana se nikada ne konzumira izolovano i neverovatno je teško to razdvojiti u takvim studijama. Istraživanje ishrane i zdravlja je teško jer postoji mnogo stvari koje treba uzeti u obzir.
Postoje esencijalni hranljivi sastojci koji su nam potrebni da bismo preživeli. Postoje obrasci ishrane koji mogu uticati na opšte zdravlje i koji su osnova za preporuke. A tu su i bioaktivna jedinjenja koja se nalaze uglavnom u biljnoj hrani i koja mogu blagotvorno uticati na zdravlje.
Istraživanja o bioaktivnim sastojcima se onda selektivno tumače i pripisuju određenoj hrani, a to je samo mali deo sastojaka koje ima određena „suprerhrana“, ali koje se često nalaze i u drugim namirnicama.
Jedan od takvih primera su pomenute borovnice. Sadrže određene korisne bioaktivne supstance, ali su i skupe. Kupine i šljive imaju iste bioaktivne supstance, ali su mnogo jeftinije.
Tokom proteklih decenija, istraživači su otkrili i proučili više hemikalija koje se prirodno nalaze u hrani – šta su one i kako utiču na telo. Neke od njih daju prednosti našem srcu, mozgu i crevima koje nam pomažu da brže trčimo, da vozimo duže, da se jače koncentrišemo i lakše se opustimo.
Najvažnija je raznovrsnost
Mnoge bioaktivne supstance iz hrane izazivaju probleme kada se konzumiraju u prevelikim količinama. Na primer, flavanoli zelenog čaja mogu izazvati oštećenje jetre kada se konzumiraju u velikim količinama. Naučnici tek pokušavaju da ustanove da li postoji idealna količina ovih jedinjenja koja pružaju maksimalnu korist. Do tada, slobodno se može reći da je raznovrsna ishrana najbolji pristup.
Odlična stvar u našem razumevanju ishrane je to što se ona kontinuirano razvija i poboljšava i što mnogo bolje razumemo na koju hranu treba da pazimo kako istraživanja napreduju.
Svako treba da napravi neku vrstu izbalansirane ishrane koja uključuje esencijalne hranljive materije, vlakna i bioaktivne sastojke potrebne za održavanje zdravlja i starenje. Naša tela su neverovatno složena i potrebno im je mnogo različitih vitamina, minerala, makro i mikronutrijenata da bi nas optimalno održavali. Ali nije važno odakle dolaze – važna je raznolikost.
Trebalo bi da budete oprezni u vezi sa savetima o ishrani koji predlažu da isključite niz divnih namirnica u ponudi i da se usredsredite na nekoliko „superhrana“ koje naizgled imaju magična svojstva. Ishrana je mnogo složenija od toga – a zdrava ishrana je mnogo jednostavnija.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
