Pevač Bojan Bjelić gostovao je u emisiji „Ispovest“, gde je otvoreno govorio o razlozima zbog kojih je odlučio da se povuče sa estrade i posveti privatnim biznisima.
Kako je istakao Bjelić, nakon godina aktivne karijere, došlo je do zasićenja.
„Jeste, došlo je do zasićenja. Ovaj posao sam krenuo da radim sa 17 godina i stvarno sam ga učio od nule i ulazio u estradu na drugačiji način. Prvo sam snimio album, pa onda krenuo da pevam. Nisam došao iz kafana i klubova sa nekim pevačkim iskustvom, nego je moj put bio potpuno obrnut.“
„Moj put je išao baš onako kako i treba da ide. Ništa se nije desilo preko noći i sve je rezultat ozbiljnog rada, velike posvećenosti i ljubavi prema muzici. Iza sebe imam četiri albuma, preko 50 izdatih pesama, mnogo festivala, mnogo nastupa. Posle toliko godina, 2013. sam odlučio da uradim album i da ponovo promenim diskografsku kuću, to je bio City Records. Album ‘Prva rezerva’ radio sam sigurno dve godine, temeljno, i hteo sam da zvuči ozbiljnije i muzički i produkcijski. Pažljivo sam birao svaki segment – od spotova do fotografija i pesama.“
Prekretnica se dogodila 2013. godine, kada je objavio album „Prva rezerva“ za City Records. Iako je na projektu radio gotovo dve godine, ishod nije bio onakav kakav je očekivao.
„Album nije prošao onako kako sam se ja nadao. Izašao je 26. decembra, pred Novu godinu, i promocija albuma i kampanja bili su u periodu godine koji je potpuno mrtav za estradu. Sama promocija nije bila onakva kakvu sam očekivao. U tom trenutku se dešava i jedna velika novina na muzičkoj sceni kod nas – dolazak novog pravca muzike, MC Yankoo, MC Stojan, Elitni odredi, In Vivo… Jedan trend koji je jako brzo postao popularan. Pevači koji nisu imali taj fazon pitali su se da li mogu da plivaju u tome i da li treba da se prilagode. Ja nikada nisam mislio da mi to treba, niti da mogu. Nisam hteo da pevam pesme koje mi ne leže samo da bih se dodvorio publici koja to trenutno sluša.“
„Nastavio sam sa nastupima, ali mi je već postalo mučno. Mnogo putovanja, mnogo truda, a popularniji, traženiji i plaćeniji bili su izvođači tog novog pravca. Umesto da mi taj posao, s godinama, iskustvom i ulaganjima u karijeru, bude lakši, meni je u tom trenutku bio teži. Ulazio sam u tridesete i razmišljao – je l’ ovo sve što treba da radim u životu, da li treba da imam neki posao sa strane? Ja sam pored muzičkog studija vodio i građevinsku porodičnu firmu, tri godine sam se bavio tim stvarima.“
„Imao sam i kafić ‘Mint’ u centru grada, pa sam bio i u ugostiteljstvu. Sve je to bio neki novi posao koji ranije nisam radio. I kada se otvorila priča u Kanadi, rekao sam sebi – pa ne bi mi bio prvi put da krenem nešto potpuno novo. Naravno, za svaki posao potrebna je sto odsto predanost i prisustvo. Nema toga da postavim ja menadžera ili direktora, pa da znam da će to super da prođe. Ništa nema ako nema angažovanja od tebe samog, jer niko neće imati veći motiv da to uspe nego ti. Kada sam dobio papire i krenuo da razmišljam da bih možda mogao i da pevam i da se bavim time, na kraju se ispostavilo da je moje prisustvo tamo neophodno, a raditi preko okeana nije bilo realno. To su bili neki znakovi pored puta koje sam pratio i koji su me usmerili da potpuno izađem iz muzike“, kazao je on u emisiji „Ispovest„.
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN
