Nova imigraciona politika predsednika Donald Trump-a izazvala je pravu pometnju u korporativnoj Americi. Nakon što je potpisao proklamaciju kojom se uvodi naknada od $100,000 za H-1B vize i predstavio novu “Gold Card” vizu od $1 milion namenjenu bogatim strancima-investitorima, usledila je panika među velikim američkim kompanijama.
Panika i konfuzija među gigantima
Već tokom noći, tehnološki giganti poput Microsoft, Alphabet i Amazon upozorili su zaposlene sa H-1B vizama da što pre uđu u SAD i otkažu putovanja u inostranstvo. Slične poruke poslale su i najveće banke – JPMorgan i Goldman Sachs, što pokazuje koliko je nova politika uzdrmala poslovnu zajednicu.
Prvobitno je vladala velika zabuna – trgovinski sekretar Howard Lutnick izjavio je da će naknada biti godišnja i da bi kompanije morale da se zapitaju da li je strani radnik “dovoljno vredan” da opravda takav trošak. To je izazvalo strah da bi američke firme mogle masovno da izgube strane stručnjake.
Bela kuća pokušava da smiri situaciju
Tek u subotu stiglo je pojašnjenje. Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt napisala je na platformi X da se radi o jednokratnoj naknadi i da se odnosi samo na nove H-1B prijave, dok se aktuelni nosioci viza i njihove obnove ne oporezuju. Takođe, dodala je da postojeći H-1B radnici mogu slobodno da ulaze i izlaze iz zemlje bez dodatnih troškova.
Političke podele oko H-1B programa
H-1B vize već dugo su predmet političkih sukoba. Dok Elon Musk i drugi preduzetnici poput Vivek Ramaswamy tvrde da američka ekonomija zavisi od visoko kvalifikovanih stranih radnika, deo MAGA pokreta insistira na zapošljavanju američkih građana.
Musk je još u decembru, odgovarajući kritičarima, izjavio da su H-1B radnici zaslužni za uspeh kompanija kao što su SpaceX i Tesla, dodajući da će se “boriti do kraja” da se program očuva.
Iako je Bela kuća brzo reagovala i razjasnila pravila, šteta je već učinjena – preko noći korporativna Amerika ušla je u stanje panike. Tek predstoji da se vidi kako će nova naknada od $100,000 i luksuzna “Gold Card” viza od $1 milion promeniti američko tržište rada i imigracionu politiku.
IZVOR: YAHOO NEWS I FOTO: PIXABAY
