Nakon višenedeljnih nagađanja o tome da li će predsednik Donald Trump poslati Nacionalnu gardu u Čikago, ostaje pitanje – kakva bi ovlašćenja vojnici zaista imali na ulicama grada.
Nacionalna garda funkcioniše na tri nivoa aktivacije: State Active Duty (SAD), Title 32 i Title 10 status. Svaki od njih nosi različite nadležnosti i ograničenja, posebno kada je reč o sprovođenju zakona.
U slučaju Title 10 statusa, gardisti su pod federalnom kontrolom i finansiranjem, što znači da postaju deo Oružanih snaga SAD. Međutim, tada ih ograničava Posse Comitatus Act, koji zabranjuje federalnim trupama da učestvuju u sprovođenju domaćih zakona bez odobrenja Kongresa. Drugim rečima, oni mogu pružiti logističku i obaveštajnu podršku lokalnoj policiji, ali nemaju pravo na hapšenja.
Pod Title 32 statusom, gardisti ostaju pod komandom guvernera, iako su finansirani iz federalnog budžeta. U tom slučaju mogu da učestvuju u aktivnostima sprovođenja zakona, uključujući privremena hapšenja i intervencije, ali isključivo u skladu sa zakonima svoje države.
Kada je reč o State Active Duty, Nacionalna garda je u potpunosti pod kontrolom guvernera i finansira se iz državnih sredstava. Ovaj model se najčešće koristi u vanrednim situacijama, poput prirodnih katastrofa. U tom statusu gardisti mogu biti angažovani i na poslovima održavanja reda, uz jasno određena ovlašćenja.
Iako se Nacionalna garda može uključiti u krizne situacije, većina eksperata naglašava da njen dolazak u Čikago ne znači preuzimanje uloge policije, već pružanje dodatne podrške lokalnim institucijama.
IZVOR: WGNTV, FOTO: PEXELS
