Dok većina ljudi rado prihvata dodatni sat sna, sistem pomeranja sata dvaput godišnje može biti problematičan zbog uticaja na zdravlje i prilagođavanja novom obrascu spavanja kao i adaptaciji na mnogo kraće obdanice.
Neke studije su pokazale da pomeranje sata remeti prirodne cikluse sna u telu, što može uticati i na fizičko i mentalno zdravlje, piše Independent.
Kako promena sata utiče na fizičko zdravlje?
Ljudski mozak ima biološki sat, poznat i kao cirkadijalni ritam, koji radi u ciklusu od 24 sata. Bilo da se pomeranjem sata dobija ili gubi dodatni sat vremena sna, ovo remeti ciklus spavanja i nekim ljudima može biti teško da se prilagode normalnom rasporedu. Poremećen san takođe potencijalno može dovesti do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Naučna studija iz 2019. godine koju su sproveli istraživači sa medicinske škole Harvarda i Opšte bolnice u Masačusetsu ispitala je uticaj nedostatka sna na srčane bolesti kod miševa. Utvrđeno je da su, nakon 16 nedelja, miševi kojima su ciklusi spavanja poremećeni razvili veće arterijske plakove (naslage) u poređenju sa miševima sa normalnim obrascima spavanja.
Miševi koji su patili od nedostatka sna takođe su imali duplo veći nivo određenih belih krvnih zrnaca u cirkulaciji i niže količine hipokretina, hormona koji igra ključnu ulogu u regulisanju stanja spavanja i budnosti.
Gubitak jednog sata sna tokom promene vremena u proleće povezan je sa porastom broja slučajeva srčanih i moždanih udara. U Sjedinjenim Državama, bolnice prijavljuju 24 odsto porasta učestalosti srčanog udara svake godine dan nakon što se sat pomeri unapred i izgubi se dodatan sat sna.
Istraživanja su takođe pokazala porast saobraćajnih nesreća kada se satovi pomeraju unazad u hladnijim mesecima, jer se vozači prilagođavaju promeni vremena.
Prema podacima Cirih osiguranja, veća je verovatnoća da će vozači doživeti saobraćajnu nesreću između 17 i 20 časova u novembru, jer u tom periodu, posle pomeranja sata, već bude noć. Kako navode iz te osiguravajuće kuće, broj nesreća u tom periodu, posle pomeranja sata, veći je za 10 do 15 odsto u poređenju sa ostatkom dana.
Kako promena sata utiče na mentalno zdravlje?
Kada se satovi pomere na zimsko računanje vremena, ujutru dobijamo dodatni sat dnevnog svetla – međutim, to traje samo nekoliko nedelja pre nego što se dani skrate.
Povećan broj sati u mraku može dovesti do lošeg raspoloženja i depresije kod nekih ljudi, kao i umora, bolova u mišićima i oslabljenih kostiju zbog nedostatka vitamina D usled izlaganja sunčevoj svetlosti, pokazuju istraživanja.
Neki ljudi takođe doživljavaju sezonski afektivni poremećaj (SAD) kao rezultat kraćih dana. Kako navode iz Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije, simptomi SAD uključuju loše raspoloženje, gubitak interesovanja za normalne svakodnevne aktivnosti, razdražljivost, osećaj očaja ili krivice i spavanje duže od normalnog.
Kako dodaju, nedostatak sunčeve svetlosti može da spreči pravilan rad dela mozga koji se zove hipotalamus, što može uticati na proizvodnju melatonina (hormona spavanja) i serotonina (hormona raspoloženja), kao i na cirkadijalni ritam.
IZVOR: NIN I FOTO: PIXABAY