Bolji san, više energije i manje stresa samo su neka od obećanja koja prate magnezijum. Naučni dokazi, međutim, ukazuju da je razlika između onoga što se reklamira i onoga što je dokazano mnogo veća nego što se često predstavlja.
Magnezijum je postao jedan od najpopularnijih suplemenata. Motivacije za njegovo uzimanje su brojne: bolji san, smanjenje stresa, sprečavanje grčeva, više energije ili sprečavanje nedostataka.
Društvene mreže su pojačale njegovu popularnost, a mnogi ljudi stiču utisak da je to jednostavno rešenje da se bolje osećaju. Problem je što se stvarne fiziološke funkcije često mešaju sa kliničkim koristima koje su, kod zdravih osoba, slabo dokazane, napominje dr Marija Izkijerdo-Pulido profesorka na Univerzitetu u Barseloni.
Ali šta nauka zaista kaže?
Magnezijum je esencijalni mineral. Učestvuje u stotinama enzimskih reakcija i neophodan je za energetski metabolizam, funkciju mišića i nerava, sintezu proteina, održavanje kostiju i elektrolitski balans.
Nedovoljan unos može biti povezan sa umorom, slabošću ili neuromuskularnim poremećajima. Ali, iako je magnezijum neophodan, suplementacija nije nužno korisna za svakoga. U ishrani, više ne znači uvek bolje.
U stvari, korist od suplementa, bilo da su to vitamini ili minerali, je jasna kada postoji nedostatak; međutim, efekat je mnogo manje očigledan kada su nutritivne potrebe već zadovoljene ishranom.
Najbolji izvori magnezijuma u ishrani su integralne žitarice, lisnato zeleno povrće, mahunarke, orasi, semenke i čisti kakao. Za mnoge ljude, uključivanje veće količine ovih namirnica imalo bi više smisla nego dodavanje kapsula.
Suplement ne poboljšava lošu ishranu; on samo stvara iluziju zamene. Verovanje da će pilula nadoknaditi ono što ne jedemo je samoobmana. I nažalost, to je veoma profitabilna ideja za one koji je prodaju.
U Evropskoj uniji postoje odobrene zdravstvene tvrdnje za magnezijum: doprinosi smanjenju umora, normalnom energetskom metabolizmu i funkciji mišića i nerava. Ove tvrdnje su fiziološki tačne, ali ne znače da dodatak magnezijuma deluje kao univerzalni energizator ili relaksant. One jednostavno ukazuju da je telu potreban ovaj mineral da bi pravilno funkcionisalo.
Ideja da svaki problem zahteva određeni oblik magnezijuma takođe je postala popularna: citrat za zatvor, bisglicinat za spavanje, malat za umor, treonat za mozak.
Tačno je da se različite soli razlikuju u apsorpciji i digestivnoj toleranciji, ali dokazivanje da je određena so klinički superiornija za san ili smanjenje stresa kod zdravih osoba je sasvim druga stvar. Ova „knjiga recepata za so“ je trenutno više marketinška strategija nego naučni zaključak.
Nauka potvrđuje svaku od ovih tvrdnji. San je jedan od najpopularnijih: magnezijum je uključen u procese neuromuskularne ekscitabilnosti i opuštanja, što mu daje verovatnu biološku osnovu.
Uprkos tome, klinički dokazi su prilično ograničeni. Nedavno kliničko ispitivanje kod odraslih sa lošim kvalitetom sna ukazuje na umereno smanjenje vremena potrebnog za uspavljivanje. Međutim, potrebna su dodatna klinička istraživanja sa većim uzorcima i objektivnim merenjima sna pre nego što se može sa sigurnošću tvrditi da magnezijum poboljšava kvalitet sna.
Zapravo, Evropska unija nije odobrila nikakve zdravstvene tvrdnje koje povezuju ovaj mineral sa poboljšanim snom.
Isto važi i za grčeve u mišićima. Dostupni pregledi ne pokazuju jasnu korist za ljude koji ih redovno doživljavaju, a ideja da „magnezijum eliminiše grčeve“ je previše pojednostavljena.
Što se tiče energije, telo ne funkcioniše kao rezervoar koji se puni beskonačno: ako su potrebe već zadovoljene, dodavanje više magnezijuma ne proizvodi više energije. Očekivana korist je ispravljanje nedostatka, a ne pretvaranje minerala u stimulans.
IZVOR: RTS I FOTO: PEXELS
