Sedenje nije samo znak lenjosti, već i fenomen koji je izazovan za istraživače. Da bi ukazali koliko je ono štetno, naučnici su nabrojali čak trideset pet različitih vrsta bolesti koje se javljaju kao posledica preterane neaktivnosti. Ono što dodatno zabrinjava jeste to što se negativne posledice docnije ne mogu u potpunosti otkloniti ni naknadnim vežbama.
Previše vremena pred televizorom ili kompjuterom utiče na skraćivanje telomera koje se nalaze u našim ćelijama, pa su i ćelije podložnije oboljenjima. Na kraju svakog hromozoma nalaze se telomere koje se, kako starimo, skraćuju pa se tako povećava i rizik od demencije, bolesti krvnih sudova i tumora, objašnjavaju lekari. Najčešće je po sredi karcinom dojki, debelog creva, pankreasa i prostate.
Zaključak je jasan – što duže sedimo, brže starimo i više obolevamo. Rizik kod srčanih bolesnika je veći za čak 27 odsto, a ono što je još veće iznenađenje jeste povećani uticaj „fotelje” na pojavu tumora i to za 21 procenat, kažu studije.
Evo i nekoliko statističkih podataka do kojih se došlo na osnovu opsežnih istraživanja – izračunato je da jednočasovno gledanje televizije skraćuje život za 22 minuta, a oni koji se „druže” s daljinskim upravljačem šest sati dnevno žive kraće za 4,8 godina.
Da bi se promenile navike čini se mnogo toga, u stranim kompanijama sve su češći sastanci u hodu, u 80 odsto firmi u Evropi i na severnoameričkom kontinentu zaposleni vežbaju u pauzama. Amerikanac u proseku provede osam sati dnevno u sedećem položaju, a 70 odsto kancelarijskih službenika više od pet sati dnevno sedi za radnim stolom.
Što se duže sedi, krv slabije cirkuliše pa su mnogi organi na udaru zbog manjka kiseonika.
Istraživači s Državnog univerziteta u Mičigenu ispitivali su uticaj aerobnih vežbi na pamćenje kod zdravih, odraslih ljudi. Ovo istraživanje potvrdilo je da pojedinci koji imaju manje kondicije vremenom gube više memorije. Čak i zdravi ljudi ako nisu u aerobnoj kondiciji mogu da imaju probleme s dugoročnim pamćenjem.
Kako sebi pomoći?
Fizijatri preporučuju vežbe pre odlaska. Najkorisnije je uraditi set vežbi za vratnu kičmu, rameni pojas i lumbalnu kičmu u trajanju od pola sata. Veoma su korisne i vežbe istezanja mišića i jačanja muskulature: pilates, plivanje i brzo hodanje, ali važno je upražnjavati vežbe na poslu i to za kičmu i rameni pojas.
S preventivom se mora početi u najranijem uzrastu. U školama takođe bi trebalo početi s praktikovanjem kratkih petominutnih vežbi na časovima, jer poznato je da deca u osnovnoškolskom uzrastu ne mogu da drže pažnju duže od dvadeset minuta.
Evo i nekoliko saveta lekara kako da se dodatno izborimo s negativnim efektima dugotrajnog sedenja.
Jedno od najvažnijih pravila jeste da u sedećem stavu leđa budu prava, a da ramena blago idu unazad. Gornja ivica monitora kompjutera treba da bude u nivou očiju. Nije loše imati na umu povremeno istezanje ruku, nogu, vrata. Treba i pomerati ramena napred i nazad, a glavu levo i desno. Ako već moramo da radimo sedeći, trebalo bi povremeno ustati i prošetati da bi se povratila cirkulacija u rukama i nogama. Umesto lifta, treba koristiti stepenice, potrebno je znati i pravilno disati, a to znači disati stomakom dubokim udisajem, a vazduh ispuštati kroz usta. I još jedan savet lekara – treba piti mnogo vode, jer tečnost poboljšava koncentraciju. A koncentracija je važna da bi se setili da povremeno primenimo savete lekara tokom radnog vremena.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS
