Osam decenija od smrti jednog od najvećih svetskih umova i pronalazača Nikole Tesle navršava se na Božić, a tim povodom na Menhetnu, gde je umro, biće održana konferencija kojoj će, kako je najavljeno prisustvovati gradonačelnik Njujorka Erik Adams.
Čovek koji je zadužio svet rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, a umro je na Božić 1943. godine na Menhetnu u Hotelu Njujorker u kojem je živeo poslednjih deset godina, a gde će 14. januara Teslina naučna fondacija iz Filadelfije, u saradnji sa Generalnim konzulatom Srbije u Njujorku organizovati tradicionalnu 10. međunarodnu konferenciju, posvećenu liku i delu našeg velikog naučnika.
Tesla je u SAD živeo šest decenija, a njemu u čast u Filadelfiji, se od 2012. godine 10. jul obeležava kao gradski praznik. Taj važan datum obeležava se od pre dve godine i u Ontariju, kanadskoj provinciji koja ima 15 miliona stanovnika, a ne samo na Nijagarinim vodopadima i u Hamiltonu. Zahvaljujući Teslnim klubovima u Africi Teslino delo živi i na afričkom kontinentu.
Njegovim imenom nazvana je jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je u Uneskov registar.
Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije zove se Ugao Nikole Tesle.
Karijeru je počeo 1878. godine u Mariboru, kao pomoćni inženjer ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet. Nakon studija u Pragu počeo je da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.
Dve godine kasnije stigao je do samog Edisona, tada najznačajnije ličnosti na polju tehnike u Americi. Prvi patent podneo je 1884. godine, a posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja „Tesla Electric Light & Manufacturing“.
Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata, a među onima koje nikada nije pokušao da zaštiti je i primena visokofrekventnih struja u medicinske svrhe.
Trebalo mu je više od četiri decenije da postane redovni član SANU, nakon što je prvi put odbijen 1892.
Tadašnji gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kom je nazvan jedan od tri glavna njujorška aerodroma, pročitao je govor povodom Teslinog odlaska, koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.
„Ovde, u Njujorku, prošle srede u svojoj hotelskoj sobi preminuo je jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postaće sve veća, rekao je Lagvardija pred opelo na radiju i dodao da je Tesla mogao da postane najbogatiji čovek u Americi, ali da to jednostavno nije želeo.
„Želeo je uspeh, koji je namenio drugima. Voleo je ljude, bio je naučnik – genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao i sve što je učinio, učinio je u skladu sa svojim prirodnim darom, koji mu je u rodnoj zemlji podarila majka, rekao je jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji SAD.
Prijatelji Nikole Tesle bili su pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. O njemu je snimljeno više filmova, a u „Prestižu“ Teslin lik tumači Dejvid Bouvi. Povodom 165, godina od rođenja jednog od najblistavijih umova sveta, u jedinoj Teslinoj preostaloj laboratoriji TSCW na Long Ajlendu prikazan je film Tesla a premijeri su prisustvovali Itan Houk, Kajli Meklahlan i Majkl Almereida.
Osam decenija nakon smrti Nikola Tesla ostavio je neizbrisiv trag u Hotelu Njujorker a kako su ranije za Tanjug naveli u hotelu, brojni turisti iz celog sveta i dalje traže da budu smešteni u sobi 3327 u kojoj je živeo.
U kopiji hotelske dokumentacije koju je Tanjug dobio, izraženo je uverenje da je Tesla na vrhuncu najverovatnije bio poznatiji i od Henrija Forda i Tomasa Alve Edisona i Guljelma Markonija.
Na ulazu u sobe 3328 i 3327, a koje su nekada bile celina, nalaze se pločice na kojima je naznačeno da je u njima od 1933. do 1943. živeo veliki pronalazač Nikola Tesla.
Nabrojani su i njegovi brojni izumi, od kojih je, kako je navedeno, najznačajnija elektrana na Nijagarinim vodopadima.
„Njujorker je mesto gde je Tesla živeo najduže , ako se izuzme dom u rodnom Smiljanu“, navodi se u hotelskoj dokumentaciji u kojoj kažu da žele da veruju da je Tesla hotel izabrao zato što je bio jedan od najmoderniji tog vremena.
Sagrađen je 1930, u art deco stilu, s 43 sprata, i 2.500 soba, sopstvenom elektrocentralom, koja je mogla proizvesti struju za 30.000 ljudi, klizalištem radio stanicom, a u kojem su odsedali i Fidel Kastro i Frenklin Ruzvelt i Muhamed Ali, Robert Kenedi….
U Njujorkeru ocenjuju da je bio jedna od najneobičnijih osoba koja je ikada boravila u hotelu.
U hodniku na 33 spratu koji vodi ka Teslinom delu Njujorkera sa predivnim pogledom na Menhetn, nalaze se fotografije Tesle, njegovih izuma, Teslinog tornja ….
Osim soba uspomenu na Teslu čuva i mali muzej u donjem delu hotela, u kojem su izloženi i neki lični predmeti ostali nakon Tesline smrti, a u podacima iz Hotela, koje je brižljivo skupljao istoričar i hotelski arhivar Joseph Kinney sačuvane su i fotografije na kojima se vidi da ga je u sobi posećivao Kralj Petar II, da je pripremao večeru za srpske boksere iz Pensilvanije.
U dokumentaciji je navedeno da je imao i belu golubicu koju je voleo veoma mnogo kao i da je svaki dan šetao do Bryant Parka, na putu do Biblioteke na Petoj aveniji, kako bi mogao da hrani „svoje“ golubove…
Takođe, piše i da su odmah nakon njegove smrti nadležne službe odnele sve Tesline papire i stvari, da su ih klasifikovali pod „Top sikret“ i da je sadržaj ostao misterija i danas.
Arhivar hotela jednom je rekao za New Yorker magazin da postoje tri kategorije najčešćih gostiju: i istaknute političke figure, Inženjeri elektrotehnike i tehnološki entuzijasti ljudi koje zanimaju NLO-i i putovanja kroz vreme kao i Hrvati i Srbi.
IZVOR: RTV I FOTO: HISTORY BY DAY
