Migrena nije „samo jaka glavobolja“. Reč je o iscrpljujućem neurološkom stanju koje, osim intenzivnog bola, može izazvati mučninu, povraćanje i preosetljivost na svetlost i zvuk. Iako pogađa oko pet miliona Australijanaca, mnogi i dalje ne razumeju da se napad migrene uglavnom odvija kroz četiri različite faze.
Razumevanje faza migrene kroz koje prolazi svako ko od njih pati, može pomoći obolelima da na vreme prepoznaju simptome i adekvatno reaguju, čime se mogu smanjiti jačina i trajanje napada.
Karakteristike svake faze je za Science Alert objasnila dr Lakšini Gunasekere, stručnjak iz oblasti neurologije na Univerzitetu Monaš u Australiji, uz adekvatne savete o kontrolisanju ovog bolnog i neprijatnog stanja.
Prva faza: premonitorna
Migrena uglavnom ne počinje iznenada. Prva faza naziva se premonitorna i predstavlja svojevrsno upozorenje. Može započeti 24 do 48 sati pre nego što se napad u potpunosti razvije.
Ova faza povezana je sa hipotalamusom — delom mozga koji reguliše telesnu temperaturu, apetit, raspoloženje i san. Tokom napada migrene, hipotalamus postaje neuobičajeno aktivan. Pošto je povezan sa drugim moždanim regijama, ova pojačana aktivnost može poremetiti i njihovo funkcionisanje.
Zbog toga se u ovoj fazi mogu javiti smanjena koncentracija, želja za određenom hranom, razdražljivost i nesanica.
Prepoznavanje ovih ranih znakova može omogućiti da se napad „uhvati“ na samom početku i terapija, odnosno preventiva, započne pre nego što bol eskalira.
Druga faza: aura
Druga faza naziva se aura i podrazumeva različite neurološke simptome koji mogu zahvatiti vid, govor ili čulne senzacije.
Najčešće su u pitanju vizuelne aure. One mogu uključivati, osećaj da se vide bljeskovi svetlosti, zatim talasasti ili kružni oblici u vidnom polju, ili pak – slepe tačke.
Senzorna aura može izazvati utrnulost ili trnjenje lica ili ekstremiteta, dok u težim slučajevima može doći i do otežanog govora.
Istraživanja ukazuju da je za pojavu aure zaslužan proces poznat kao kortikalna šireća depresija. Tokom tog procesa talas električne aktivnosti veoma sporo prolazi kroz mozak i utiče na funkcionisanje određenih moždanih regija.
Važno je napomenuti da oko 30 odsto osoba ima migrenu koja ima ovu fazu.
Treća faza: glavobolja
Treća faza je faza glavobolje – period koji se najčešće povezuje sa migrenom. Bol je obično opisuje kao pulsirajući ili probadajući, a prate ga mučnina i pojačana osetljivost na svetlost i zvuk.
Ako se ne reaguje, ova faza može trajati između četiri i 72 sata. Tokom napada dolazi do aktivacije različitih moždanih mreža, što može izazvati dodatne simptome. Kada se aktivira produžena moždina, odnosno centar za povraćanje, mogu se upravo dogovoditi mučnine i povraćanja.
Istovremeno, trigeminalni nerv – koji utiče na osećaje pa i na bolove na licu i ustima – može postati preterano aktivan. Tada dolazi do oslobađanja određenih hemijskih supstanci koje mozak registruje kao bol.
Jedna od tih supstanci je protein CGRP. Određene injekcione terapije za migrenu deluju tako što blokiraju ovaj protein i time smanjuju bol.
Četvrta faza: postdrom
Završna faza naziva se postdrom i često se opisuje kao „migrenozni mamurluk“.
U ovoj fazi mozak pokušava da se vrati u normalno stanje funkcionisanja. Zbog toga se mogu javiti izražen umor, poteškoće sa koncentracijom, osećaj iscrpljenosti.
Ova faza je važna koliko i ostale, jer prerano vraćanje svakodnevnim obavezama može dovesti do preklapanja napada – situacije u kojoj novi napad počinje pre nego što se prethodni u potpunosti završi. Takve migrene je znatno teže lečiti.
Kako upravljati migrenom
Poznavanje faza i simptoma omogućava pravovremenu reakciju. Ako su simptomi predvidljivi, naročito u premonitornoj fazi, preporučuje se da oboleli kod sebe imaju lekove protiv bolova ili protiv mučnine, kako bi terapiju započeli odmah po pojavi prvih znakova. To je i signal da treba obezbediti odmor pre nego što nastupi faza glavobolje.
U fazi aure, specifični lekovi za migrenu – poput aspirina ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova – mogu sprečiti razvoj faze glavobolje.
Osobama koje imaju više od četiri napada mesečno može se preporučiti preventivna terapija. Ona se najčešće sastoji od svakodnevnih tableta koje stabilizuju osnovni nivo bola, ali postoje i injekcione opcije.
Tokom napada mogu se javiti i dodatni simptomi poput vrtoglavice, bola u vratu ili zujanja u ušima. U tim slučajevima savetuje se konsultacija sa neurologom kako bi se isključila druga, ozbiljnija stanja.
Žene koje imaju migrenu sa aurom treba da se konsultuju sa lekarom pre započinjanja hormonske kontracepcije, jer terapijski pristup može biti drugačiji u odnosu na žene koje nemaju aure.
Migrena je kompleksno neurološko stanje sa jasno definisanim fazama. Razumevanje tih faza i pažljivo praćenje sopstvenih simptoma može pomoći da se lakše prepoznaju počeci napada i da se primeni odgovarajuća terapija na vreme.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN/PIXABAY
