Prema anatomkinji Mišel Spir sa Univerziteta u Bristolu, upravo su četrdesete najzamornije godine života. Razlog nije samo starenje, već kombinacija suptilnih bioloških promena koje se dešavaju istovremeno sa vrhuncem životnih, poslovnih i roditeljskih obaveza, piše „Daily Mail“.
Profesorka Spir objašnjava da se umor u srednjoj dobi može opisati kao „nesklad između biologije i zahteva“.
„Naša tela i dalje mogu da proizvode dovoljno energije, ali to čine u drugačijim uslovima nego u mlađoj odrasloj dobi, dok su zahtevi prema toj energiji često najveći upravo tada“, rekla je.
Dobra vest je da su biološke neravnoteže koje iscrpljuju energiju uglavnom privremene i da mnogi ljudi u kasnijim godinama dožive novi nalet vitalnosti, prenosi Index.hr.
Zašto su dvadesete bile lakše
Kada se neko osvrne na svoje dvadesete, često ima utisak da je telo tada podnosilo gotovo sve. Manje sna, kasni izlasci i neredovna fizička aktivnost nisu ostavljali ozbiljne posledice. Nauka o starenju potvrđuje taj utisak.
„U dvadesetima je telo biološki izuzetno prilagodljivo“, objašnjava profesorka Spir i dodaje da je obnova mišića brža, upalne reakcije kraće traju, a proizvodnja energije na ćelijskom nivou istovremeno je efikasna i obilna.
Mitohondrije, delovi ćelija zaduženi za proizvodnju energije, tada rade efikasnije i uz manje štetnih nusproizvoda.
„Kada imate više raspoložive energije, sve organizam ‘plaća’ manje, pa loš san, kasni izlazak ili intenzivan trening imaju blaže posledice“, dodaje Spir.
Promene koje donose četrdesete
Do četrdesetih godina sitne promene počinju da narušavaju taj osetljivo uravnotežen sistem. Već od kasnih tridesetih mišićna masa prirodno opada, osim ako se ne održava redovnim treningom snage. Sa manjom mišićnom masom svakodnevni pokreti zahtevaju više energije nego ranije.
Istovremeno mitohondrije postaju manje efikasne, što znači manje raspoložive energije i više upalnih nusproizvoda. Zbog toga oporavak postaje „skuplji“ za organizam, pa kasni izlazak ili stresan period, koji u dvadesetima nisu predstavljali problem, sada ostavljaju vidljiviji trag.
Pogoršanje kvaliteta sna
Jedna od najvećih promena u četrdesetima odnosi se na kvalitet sna. U dvadesetima je san dublji i efikasniji, pa i kraći odmor može doneti osećaj potpune obnove. Sa godinama sistemi koji omogućavaju dubok san postaju osetljiviji.
„Hormonske promene, posebno oscilacije estrogena i progesterona kod žena tokom perimenopauze, direktno utiču na delove mozga koji regulišu dubinu sna i telesnu temperaturu. To otežava održavanje sporotalasnog, obnavljajućeg sna“, kaže profesorka Spir.
Istovremeno je odgovor organizma na stres izraženiji, pa nivo kortizola noću češće raste umesto da opada. Posledica je plići i isprekidan san, zbog čega se ljudi bude umorniji, iako su proveli isto vreme u krevetu.
Vrhunac životnih obaveza
Sve te biološke promene dešavaju se upravo u periodu kada su mentalni zahtevi najveći. Istraživanja pokazuju da je srednja dob često period najintenzivnijeg kognitivnog i emocionalnog opterećenja jer ljudi preuzimaju odgovorne poslovne uloge i istovremeno brinu o deci ili starijim članovima porodice.
Pošto mentalni rad i stalno prebacivanje sa jedne obaveze na drugu troše energiju jednako kao i fizički napor, mnogi se osećaju potpuno iscrpljeno čak i ako se fizički nisu posebno naprezali.
Umor nije isti za sve
Profesorka Spir naglašava da proces starenja nije isti za sve. „Umor u srednjoj dobi često je posledica nagomilanog opterećenja, a ne samo hronološke dobi“, ističe.
„Dve osobe iste dobi mogu imati potpuno različit nivo energije, u zavisnosti od toga kakve zahteve njihov život postavlja pred njih, kaže ona.
Novi nalet energije u šezdesetim
Dobra vest je da se nivo energije u šezdesetim često stabilizuje, a kod nekih se čak i poveća, iako fizičke sposobnosti postepeno opadaju. Stres je manji, profesionalne obaveze su blaže, a ritam spavanja redovniji.
Mitohondrije i u kasnijoj dobi mogu da se prilagode, a njihova funkcija se poboljšava redovnim treningom snage. Istraživanja pokazuju da osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama već posle nekoliko meseci treninga mogu da povećaju snagu, podstaknu metabolizam i osete porast energije.
Kako sebi pomoći
Na kraju, profesorka Spir savetuje: „Cilj nije pokušati ponovo imati energiju dvadesetogodišnjaka, već zaštititi organizam i dati prednost oporavku. To podrazumeva redovno vreme odlaska na spavanje, vežbe snage za očuvanje mišićne mase, aktivno upravljanje stresom i uravnoteženu ishranu, naročito dovoljan unos proteina.“
IZVOR: N1 I FOTO: PEXELS
