Visoki računi za struju mnogima su stvarna briga, ali održavanje doma toplim važno je i zbog zdravlja.
Osećaj hladnoće nije samo neprijatan – temperatura u prostoru u kojem boravimo može uticati na to kako se osećamo i kako nam telo funkcioniše, piše Index.
U sezoni kada se češće šire prehlade, grip, norovirus i kovid, zimske bolesti su svuda i teško ih je potpuno izbeći. Iako je pranje ruku i dalje jedna od najjednostavnijih i najefikasnijih navika, zdravstveni stručnjaci često naglašavaju i još jednu stvar: topliji dom može pomoći da se lakše „održimo na nogama“.
Stručnjaci upozoravaju da boravak u prehladnom domu može opteretiti organizam. U hladnom okruženju srce mora da radi jače kako bi održalo telesnu temperaturu, što može povisiti krvni pritisak. Hladan vazduh nekima nadražuje disajne puteve, a može se javiti i veća ukočenost i bol u zglobovima.
Koliko je „dovoljno toplo“?
Pitanje koje se svake zime ponavlja jeste: koja je temperatura najbolja ako želimo da smanjimo rizik od zdravstvenih problema?
Više zdravstvenih institucija i smernica u Evropi i svetu često se slaže oko iste donje granice: 18°C se navodi kao razumna minimalna temperatura za većinu zdravih ljudi tokom hladnijih meseci.
U smernicama Svetske zdravstvene organizacije o stanovanju i zdravlju ističe se da bi stambeni prostori trebalo da budu dovoljno zagrejani kako bi stanari bili zaštićeni od štetnih posledica hladnoće, a 18°C se navodi kao uravnotežen minimum za opštu populaciju u umerenoj i hladnijoj klimi.
Drugim rečima, nije nužno da u stanu bude „za kratke rukave“, ali ideja je da ne živimo u prostoru u kojem se telo stalno bori sa hladnoćom.
Kome treba toplije?
Važno je naglasiti da svima ne odgovara ista temperatura. Osobe koje su osetljivije na hladnoću često zahtevaju višu temperaturu – na primer stariji, mala deca, trudnice, ljudi sa hroničnim bolestima (srca, pluća i slično), kao i oni koji su slabije pokretni ili provode mnogo vremena kod kuće.
Za takve grupe neke javnozdravstvene preporuke idu i korak dalje pa se pominju brojke poput oko 23°C u dnevnoj sobi i oko 18°C u ostalim prostorijama, posebno ako se u domu boravi veći deo dana.
Uzrokuje li hladnoća bolest?
Sama hladnoća nije „virus“, ali može stvoriti uslove u kojima se lakše razbolimo. Na primer, mnogi virusi lakše se šire u hladnijem i suvlјem vazduhu, a istraživanja sugerišu da virusi koji izazivaju grip i kovid u takvim uslovima mogu duže da prežive, što povećava šanse za prenos.
Kako objašnjavaju stručnjaci iz oblasti mikrobiologije, niske temperature same po sebi ne izazivaju infekcije, ali utiču na kombinaciju bioloških, okolinskih i društvenih faktora koji nas mogu učiniti podložnijima respiratornim bolestima zimi.
Zdravstvene institucije takođe upozoravaju da hladnoća može oslabiti sposobnost tela da se bori protiv infekcija, pa se nakon perioda jačih hladnoća često beleži više težih komplikacija – na primer upala pluća ili pogoršanje postojećih respiratornih problema.
IZVOR: N1 I FOTO: PEXELS
