U toku praznika i ne razmišljamo o tome koliko pripremljen obrok može biti upotrebljiv ako je na stolu na sobnoj temperaturi. Ako se jelo odmah ne pojede, ne morate ni da pretpostavljate šta će se dalje dešavati – postaće „plen” bakterija, tih mikroskopskih gurmana koje utiču na to da se hrana pokvari.
Ne kvare se sve namirnice istom brzinom, a neke se ne kvare uopšte. Šećer je jedna od namirnica koja se ne kvari, pod uslovom da je u suvom stanju. Testenina i pirinač koji još nisu kuvani, kao i dvopek na primer su izrazito dugotrajne namirnice. Industrijske namirnice koje u sebi sadrže konzervanse takođe imaju produžen rok upotrebe.
Ali šta je sa kuvanim, pečenim ili na drugi način pripremljenim jelom?
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) preporučuje da se sva kvarljiva jela ostavljena na sobnoj temperaturi duže od dva sata bace. Bakterije se množe najbrže na temperaturama između pet i 60 stepeni i na svakih 20 minuta ih ima duplo više. Mnoge bakterije proizvode toksine otporne na toplotu koji se ne mogu uništiti ponovnim zagrevanjem na visokoj temperaturi.
Pravilo „dva sata” važi za kvarljivu hranu ostavljenu na sobnoj temperaturi duže od dva sata i po njemu takvu hranu treba baciti. Ovo može izgledati kao relativno kratko vreme da hrana postane nebezbedna.
Bakterije postoje svuda u prirodi i nije neuobičajeno da u hrani budu prisutne u tragovima stafilokokus aureus, salmonela enteritidis, E. coli, Campilobacter, clostridium perfringens ili Bacillus cereus. Od samo jedne bakterije za samo sedam sati u jelu koje ste ostavili na sobnoj temperaturi nastaće više od dva miliona bakterija. Toksine nastale razmnožavanjem tih bakterija ne možete uništiti.
Ako servirate hranu na bazi švedskog stola preporuka je da onu pripremljenu, kao što je roštilj, držite u posebno konstruisanim posudama sa poklopcem, koje se neprestano zagrevaju iznad 60 stepeni, dakle sa gorionikom ispod njih. Ako to nemate, u kućnoj varijanti onda je dobra i zagrejana rerna na 90 stepeni.
Pre serviranja najbezbednije je držati hladnu hranu u frižideru na temperaturi od četiri stepena ili nižoj, a toplu hranu u rerni podešenoj na 90 stepeni. Posle jela nepojedenu toplu hranu je potrebno brzo rashladiti, a potom staviti u frižider.
Neke namirnice su više podložne štetnim bakterijama od drugih, a u ovu grupu spadaju: jela od mesa, naročito mlevenog, živinsko meso, kuvan pirinač i kuvane žitarice, kuvana testenina, jela od povrća i jaja, mlečnih proizvoda i razne mešane salate.
Odmah po serviranju ih pojedite, ili ih čuvajte u frižideru.
Sarma je omiljena hrana naročito u vreme zimskih praznika. Tradicija je da se lagano krčka i topla iznosi na sto. Em sadrži meso, em pirinač koje osim nas vole i bakterije. Ono što ne pojedete odmah, brzo ohladite (u ovom delu godine nije problem), zatim podelite u porcije i zamrznite.
Možda nisu najzdraviji izbor, ali ko se gosti mnogo na kalorije ne gleda. Ruska salata, krompir salata, mimoza, tuna, meksička i sve druge mešane salate, bilo mrsne, bilo posne su najbolje za jelo odmah nakon pripreme. Čim završite obrok, ono što ostane odmah bez zadržavanja vratite u frižider i potrošite u kratkom roku.
Šta je još kvarljivo? Jela od brokolija, graška, krompira, gljiva, humus, razne mesne prerađevine. Svi mi volimo praznike i slave, ali trudite se da pripremljena jela ne budu predugo van frižidera ili rerne. Svaki put kada predugo ostavite hranu da stoji, rizikujete trovanje hranom.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
