Mediteranska ishrana koja uključuje orašaste plodove, morske plodove, povrće i integralne žitarice mogla bi da smanji rizik od demencije za skoro 25 procenata, ukazuje novo istraživanje čiji podaci tako otvaraju put ka inovativnim tretmanima za tu bolest, prenosi Guardian.
Dobijeni podaci sugerišu da konzumiranje hrane na bazi, prvenstveno biljaka – može imati zaštitni efekat protiv demencije, bez obzira na to da li određena osoba već poseduje genetički rizik.
Istraživači navode da bi dobijeni podaci i analize mogli biti osnova za buduće strategije javnog zdravlja, širom sveta, naravno – uz potvrdu postojećih rezultata i dodatna, dopunska istraživanja.
„Rezultati do kojih se u studiji došlo, naglašavaju dugoročne koristi od konzumiranja mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima, što su namirnice posebno povoljne za zdravlje mozga“, istakla je jedan od autora studije dr Janice Ranson, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Eksiteru.
„Važan zaštitni efekat ovog načina ishrane – protiv demencije, bio je očigledan bez obzira na genetički rizik osobe, tako da će ovo verovatno biti koristan izbor načina života za ljude koji hoće da naprave zdrav izbor u ishrani i smanje rizik od demencije“, dodala je Ranson.
Nalazi studije objavljeni su u stručnom časopisu BMC Medicine i zasnovani su na podacima dobijenim od više od 60.000 osoba iz Britanske Biobanke, onlajn baze podataka medicinskih i životnih zapisa koji sadrže informacije o više od pola miliona Britanaca.
Naučnici su primenjivali kriterijum pridržavanja mediteranske ishrane, ali su uzeli u obzir i genetički faktor rizika za svakog pojedinca.
Demencija utiče na kvalitet života miliona ljudi u celom svetu
Tokom skoro deset godina zabeleženo je 882 slučaja demencije, ali oni koji su sledili strogu mediteransku ishranu imali su 23 odsto manji rizik od razvoja te bolesti, u poređenju sa onima koji su jeli drugačije namirnice.
Dr Oliver Shannon, specijalista za ishranu na Univerzitetu Njukasl i vodeći autor studije, rekao je da je utvrđivanje načina za smanjenje rizika od razvoja demencije svuda osnovni prioritet za javno zdravlje.
„Demencija utiče na živote miliona ljudi širom sveta, a trenutno su mogućnosti lečenja – ograničene“, istakao je dr Shannon.
Profesor David Curtis sa Instituta za genetiku UCL rekao je da je, prema njegovom mišljenju „važno napomenuti da se studija odnosi na sve oblike demencije, a ne posebno na Alchajmerovu bolest.
„Smatram da, kada je u pitanju određeni efekat ishrane na zdravlje, u ovom smislu, veća verovatnoća da će to uticati na stanje kardiovaskularnog sistema uopšte, pa samim tim uticati i na rizik od demencije – dakle, zbog vaskularnih bolesti, a ne konkretno na na primer Alchajmerovu bolest”, rekao je Curtis.
IZVOR: GUARDIAN, RTS: FOTO: PIXABAY
