Dinja je vrsta voća koja se nalazi u grupi sa bundevom i krastavcima. Postoji na desetine vrsta dinja koje rastu širom sveta i sve vrste su hidratantne i bogate antioksidansima, poput vitamina C i beta-karotena.
One su odlični izvori antioksidanasa,materija koje pomažu u uklanjanju štetnih spojeva u telu zvanih slobodni radikali. Veći unos hrane bogate antioksidansima povezan je sa nižim rizikom od razvoja hroničnih bolesti poput kardiovaskularnih bolesti i raka, piše Health.
Oko 20 odsto naših potreba za hidratacijom, zapravo se zadovoljava putem hrane, a ne putem vode koju pijemo. Dinje su među najhidratantnijim voćem, a vrste poput lubenice sadrže čak 90 odsto vode po težini. To je važno za sprečavanje stanja poput bubrežnih kamenaca.
Ova vrsta voća je izuzetno bogata i vitaminom C, koji posebno podržava zdrav imunološki system, stimulisanjem proizvodnje belih krvnih zrnaca i poboljšanjem njihovog delovanja protiv stranih napadača. Samo jedna šolja kockica dinje, zadovoljava 65 odsto dnevne potrebe za vitaminom C, a on pomaže u proizvodnji najobilnijeg proteina u telu, kolagena. Kolagen podržava elastičnost kože i pomaže u zaceljivanju rana.
I pored mnogobrojnih dobrih svojstava dinje, postoje osobe koje bi trebalo da izbegavaju ovo voće.
Osobe sa alergijom na dinje treba da izbegavaju da konzumiraju ove plodove, kako bi sprečile neželjene reakcije.
Neki ljudi sa sindromom iritabilnog creva,mogu biti osetljive na određene klase ugljenih hidrata. Voće, poput lubenice, ima visoke količine fruktoze, manitola i fruktana. Zbog toga, neki ljudi mogu doživeti bolove u stomaku, gasove ili probleme sa stolicom, nakon konzumiranja čak i umerenih količina dinje ili lubenice.
Osobe koje moraju da paze na nivo šećera u krvi, ne bi trebalo da unose veće količine ovog voća. Kako lubenica sadrži prilično visoku količinu prirodnog šećera, bez ikakvih proteina ili masti, konzumacija velike količine voća, može potencijalno povećati nivo glukoze u krvi, kod nekih ljudi. Preporuka je da se pojede jedna šolja dinje ili lubenice po obroku i da se kombinuje voće sa izvorom proteina (poput grčkog jogurta) ili zdravih masti (badema).
IZVOR: OBJEKTIV, FOTO: UNSPLASH
