Trijumf alternative za nezavisnu Škotsku na parlamentarnim izborima dodatno je naglasio već aktuelnu priču o referendumu o otcepljenju od Ujedinjenog Kraljevstva, ali je fokus sada pomeren na prijem u EU. Hoće li se Škotska vratiti u Evropsku uniju?
Sve i da Edinburg napokon raskine viševekovnu uniju, pitanje je da li će se tako olako prikloniti evropskoj zajednici. Glasni su oni koji uveravaju da postoji dobra volja Brisela na političkom polju, prvenstveno jer govorimo o delu kraljevstva koje želi da napusti London i vrati se vrednostima Evropske unije. Ali da li će, uprkos generalnom pozitivnom raspoloženju u bloku, Škotska dobiti blagoslov svih članica, na čelu sa Španijom?
Klupko nije počelo ni da se odmotava, iako Škotska nacionalna partija premijerke Nikole Sterdžen i Zeleni, koji su skupa uzeli većinu u parlamentu na majskim izborima, o suverenitetu i povratku u EU govore kao o stvari koja je gotova samim tim što su oni na vlasti.
Hipotetički, Sterdženova bi mogla da izdejstvuje ponovno članstvo u bloku kroz tri godine, kako je to Finska uradila sredinom devedesetih godina. Ipak, odobrenje za početak pregovora o prijemu zahteva jednoglasnost trenutnih članica. Španija je tradicionalno oprezna kad je reč o namerama Edinburga koje bi mogle podstaći pokrete za nezavisnost, prvenstveno na svojoj teritoriji, poput onih u Kataloniji ili Baskiji.
Za njih bi presudno bilo to da li škotsko otcepljenje prati zakone Ujedinjenog Kraljevstva umesto da je jednostrano proglašeno, kao što je to pokušala da učini vlada Katalonije 2017. godine. Dok se poštuje ovaj uslov, a poznato je da britanski premijer Boris Džonson ne odobrava raspisivanje referenduma o suverenitetu Škotske, neće biti španskog veta.
Analitičari za „Politiko” ovim povodom cene da smirivanje političke situacije u Kataloniji, kao i sastav aktuelne levičarske španske vlade, podstiču da se naglasak stavi na ovo tehničko pitanje, umesto na politizaciju priče o tome da Edinburg nije želeo da se dogodi bregzit. Španska diplomatija je uvek jasno podvlačila da bi za prijem u EU Škotska trebalo da se prijavi kao i svaki drugi kandidat, a ne da uživa bilo kakve privilegije, poput izuzeća iz evro valute ili šengenske zone i ide prečicama jer je već bila deo jedinstvenog tržišta i carinske unije. Tamošnja vlast ne odobrava ni privilegije, poput toga da Brisel treba da daje bilo kakva uveravanja vladi Nikole Sterdžen uoči referenduma (ako do njega dođe) da ima zagarantovan put ka članstvu. Ovo je nedavno u otvorenom pismu zahtevalo i gotovo 200 javnih ličnosti iz EU.
Španija verovatno ne bi bila jedina država koja bi tražila poštenu borbu, pogotovu što u redu za prijem već godinama stoje države poput Turske i zemalja zapadnog Balkana.
Blagoslov svih vlada unije nije jedina tehnička prepreka za brzo pristupanje. Velika Britanija, osim što se desio bregzit i što Dauning strit ne želi ni da čuje šta škotska alternativa za nezavisnost govori (jer su izjašnjavanje u vezi s ovim pitanjem već imali), odlučila je da odstupi i od određenih evropskih regulativa.
Premijerka Sterdžen govori kako je preostalo najviše pet godina, jer bi potencijalno izjašnjavanje o ovom pitanju moglo da bude organizovano do 2026. Ipak, u kojoj meri se oni, kao i ostatak Velike Britanije, do tada mogu razići s pravilima EU i naposletku – koliko će vremena Edinburgu trebati da se vrate?
To pitanje povlači i dilemu o tome kako bi funkcionisala granica između nezavisne Škotske – unutar EU i UK. Pitanje granice između Republike Irske i Severne Irske, te aktuelni problemi na graničnim prelazima Belfasta s ostatkom Ostrva nakon bregzita, ukazuju koliko samo ovo polje može da bude mučno.
Trenutno je ovo isključivo britansko-škotski unutrašnji problem, koji evropski zvaničnici javno ne komentarišu, ali ako dođe do razlaza, na relaciji unutar trougla Edinburg–Brisel–London biće mnogo neizvesnosti.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: EPA
