Evropska unija će 2020. godine zabeležiti ekonomski pad od 7,4 odsto i biće potrebne dve godine da se vrati na nivo pre pandemije, saopštila je Evropska komisija.
Ekonomija EU će naredne godine imati rast od 4,1 odsto, a 2022. tri odsto, navodi se u Jesenjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije.
U evrozoni ekonomski pad će biti 7,8 odsto 2020, a zatim će zabeležiti rast od 4,2 odsto 2021. i tri odsto 2022. godine.
Najnovije projekcije rasta i za EU i za evrozonu malo su veće za 2020. i manje za 2021. u odnosu na letošnju ekonomsku prognozu. U saopštenju se dodaje da se 2022. ne očekuje oporavak ekonomije na nivo pre pandemije.
EK je saopštila da je ekonomska aktivnost u Evropi zbog pandemije korona virusa pretrpela veliki šok u prvoj polovini ove godine i da se oporavila u trećem tromesečju kad su postepeno ukidane mere za suzbijanje širenja virusa.
“Ipak, ponovni rast pandemije proteklih nedelja izazvalo je poremećaje pošto nacionalne vlade uvode nove mere u sektoru javnog zdravlja kako bi zaustavili širenje virusa”, navodi se u saopštenju, uz ocenu da su prognoze rasta veoma neizvesne.
Ekonomske posledice pandemije, kao i očekivani oporavak, razlikuju se u zemljama EU, u zavisnosti od širenja virusa, sprovodjenih mera, sektorskog sastava nacionalnih ekonomija i snage nacionalnog odgovora na pandemiju.
Mere koje su preduzele zemlje članice, kao i inicijative na nivou EU, pomogle su da se ublaži uticaj pandemije na tržište rada, tako da je rast nezaposlenosti ostao ograničen u poredjenju sa padom ekonomske aktivnosti.
Naredne godine se očekuje dalje povećanje nezaposlenosti, ali bi trebalo da se situacija poboljša 2022. sa oporavkom ekonomije.
Prema prognozi EK, stopa nezaposlenosti u EU će se povećati sa 6,7 odsto 2019. na 7,7 odsto 2020. i 8,6 odsto 2021, a zatim će se smanjiti na osam odsto 2022.
Malo lošija situacija je u zoni evra, gde će se stopa nezaposlenosti povećati sa 7,5 odsto 2019. na 8,3 odsto 2020. i 9,4 odsto 2021, dok će 2022. biti 8,9 odsto.
Evropska unija predvidja i veliki rast državnog deficita zbog povećane socijalne potrošnje i manjih poreskih prihoda, što su posledice mera koje je vlada sprovodila kako bi podržala ekonomiju.
Ukupni državni deficit u zoni evra će se povećati sa 0,6 odsto BDP-a 2019. na oko 8,8 odsto 2020, a zatim će se smanjiti na 6,4 odsto 2021, odnosno 4,7 odsto 2022.
Ukupni javni dug u zoni evra će se povećati sa 85,9 odsto BDP-a 2019. na 101,7 odsto ove godine, 102,3 odsto naredne i 102,6 odsto 2022.
Prema Harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), inflacija u EU će sa 0,7 odsto ove godine porasti na 1,3 odsto 2021, odnosno 1,5 odsto 2022. U zoni evra, inflacija će ove godine biti 0,3 odsto, sledeće godine 1,1 odsto, a 2022. 1,3 odsto.
IZVOR: NOVA I FOTO: EPA
