Kada govorimo o ljudima sa prostora bivše Jugoslavije, verovatno da ne postoji pripadnik jedne generacije koji nije upoznat sa kultnom serijom „Kamiondžije“. Svako od nas je u nekom trenutku svog života pogledao barem epizodu ili skeč iz iste. Paja i Jare, autoprevoznici koji se zajedno voze svuda po svetu i dele svaku muku, svaki problem, ali i svaku nezaboravnu životnu avanturu, mnogo puta su svima nama izmamili osmeh na lice. Akter naše današnje priče nema baš nikakve veze sa glumcima iz pomenute serije, ali sa njihovim ulogama i radnjom u seriji deli istu simboliku. Najbolji prijatelj i saputnik ovom momku na autoputevima širom Amerike je mačka Mau, a Stefan Radenković Frenki njenim fotografijama izmamljuje osmehe na licima onih koji prate njihove zajedničke avanture.
Stefan se pre šest i po godina doselio u Ameriku, zahvaljujući J1 programu za studente i pod uticajem tadašnjeg „trenda“ među njegovim vršnjacima, koji su ovo videli kao idealnu priliku za osamostaljivanje i građenje budućnosti van granica svoje zemlje.
Najpre je počeo da radi kao spasilac na bazenima, a pored toga obavljao je i neke honorarne poslove kad god mu se za tako nešto ukazala prilika.
Mnoge je začudilo što nisam otišao u Francusku zajedno sa svojom porodicom koja živi tamo. Iako sam rođen u Parizu, ipak se nisam odlučio za posao i život u tom gradu. Želeo sam da u potpunosti budem samostalan i da moji usponi, i eventualno padovi, ne utiču negativno na moju porodicu, da ih ni na koji način ne povlačim sa sobom. Tada sam shvatio da je Amerika prava prilika za mene i doneo odluku da ostanem ovde.
Stefan je zatim otpočeo svoj posao za volanom koji obavlja i dan danas. Kao i većina studenata sa naših prostora, koji su se nastanili i zaposlili u Americi, on sada bukvalno živi „na točkovima“.
Pošto smo čuli da je ovaj posao veoma pogodan za nas studente i da donosi veću zaradu u odnosu na ostale poslove, svi smo nekako odlučili da počnemo sa vožnjom kamiona. I ja i moji cimeri promenili smo prvobitna zanimanja, raštrkali se po ostalim državama kako bi započeli sa ovim poslom, svako na svoju stranu, ali smo se posle par meseci ponovo našli.
Ipak, ovaj posao zahteva dugo odsustvo od kuće, dešava se da ture traju i po nekoliko dana, pa i nedelja. Ono što svaki vozač kamiona mora da žrtvuje jeste njegovo vreme i društvo sa kojim provodi svoje dane. Iako posao sam po sebi ne obećava neku dinamičnost, on je pronašao način da mu postane zanimljiviji i da lakše podnosi duge sate za volanom. Najpre je to bio čovekov najbolji prijatelj – pas.
Imao sam psa koji mi je pravio društvo u kamionu i išao svuda sa mnom, međutim, bilo mu je potrebno mnogo više pažnje i više vremena koje nisam bio u stanju da mu pružim, zbog prirode posla. Bez čestog izvođenja i šetnje, i sa manjkom prostora u kamionu, bilo mi je teško da vodim računa o njemu onako kako bi to trebalo da bude. Morao sam da pronađem adekvatnije društvo, nekoga ko će moći da ide u korak sa mnom i mojim načinom života.
Drugarica mu je u tom periodu rekla da neko negde prodaje mačku i to je bio trenutak kada je pronašao svog pravog ortaka za suvozačko sedište u kamionu. Nazvao ju je simbolično – Mau. Ova lepotica Bengalske rase je i danas njegov saputnik na putevima širom Amerike, a dobila je i svoju društvenu mrežu na kojoj se može videti gde je sve proputovala i pozirala za svoje pratioce.
Jednog dana kada sam sa Mau stigao u Teksas, palo mi je na pamet da je slikam ispred putnog znaka. Stavio sam je na dlan, ona je ispozirala i napravili smo njenu prvu sliku. Mačke ne vole puno da menjaju svoje okruženje, ali ona je izgleda navikla na to od malih nogu, prijalo joj je putovanje. Nemam problema da je bilo gde odnesem, nema strah od ljudi i novih lokacija. Ponekad ostavim otvorena vrata od kamiona, jer znam da neće da pobegne.
Od prvog dana kada su se upoznali, Frenki i Mau postali su pravi ortaci za duga putovanja. Mau je navikla na ovakav stil života i prilagodila mu se u potpunosti.
Ponekad u toku noći dok ja spavam, ona sama pritisne dugme i otvori prozor, da uhvati svež vazduh i razgleda okolinu.
A prilagodio se i Frenki koji sada, kada kreće na turu, pored svih svojih stvari mora da nosi i one koje su neophodne da bi mačka zadovoljila sve svoje potrebe tokom perioda odsustvovanja od kuće. I ne samo Mau, nego i njeni mačići koji su im se odnedavno pridružili u kamionu.
Ništa mi ne pada teško, to mi je bukvalno postalo kao neko zanimanje. Kada se pakujem, obavezno moram da ponesem najpre njihove stvari, kućicu, električno ćebe za grejanje, pesak, posude za hranu, vodu… pa tek onda moje stvari, ranac sa laptopom, miksetu i ostalo. I tokom putovanja nam je veoma zabavno. Ponekad kada imam vremena, volim da se isključim sa autoputa i obilazim zanimljive lokacije za slikanje sa Mau.
Ovakvi potezi postali su mu navika, pa je tako jednom prilikom parkirao kamion na ulazu u San Francisko, iznajmio auto i poveo Mau do mosta Golden Gejt kako bi je tamo uslikao, a potom obišao još nekoliko atraktivnih lokacija da bi ona imala što lepše fotografije za svoj profil na Instagramu.
Inače, pored vožnji sa Mau i njenim mačićima, Stefan ima jedan hobi, a to je vožnja motora. Kao i sa kupovinom mačke, ostali iz društva ugledali su se na njega tako što su sebi kupili mače, on je i ovim hobijem postavio trend među svojim prijateljima, koji su vrlo brzo kupili sebi dvotočkaša. Zajedno posećuju trkačke staze širom Čikaga kad god im obaveze to dozvole, a poslednjih par meseci zbog nešto hladnijeg vremena motore je zamenila mikseta.
Stefan kao DJ ima i svoje fanove koji prate svaki njegov nastup, a to su, pogađajte, njegovi ljubimci u kamionu.
Nedavno sam počeo da se bavim i puštanjem muzike na našim žurkama, a to često radim i u kamionu dok putujem. Povežem miksetu na laptop, pustim mačkama neku „tvrdu“ muziku, a one uživaju, apsolutno im ništa ne smeta. Potpuno smo prilagodili svoje životne navike jedni drugima.
Iako mu se jako dopada život u Americi i način obavljanja svakodnevnih obaveza, rešavanja nekih formalnosti uz bolje i naprednije tehnološke uslove, priznaje da mu nedostaje noćni život u Srbiji. Ipak, svoje planove za budućnost i dalje vezuje za Ameriku, a prvo na listi je takmičenje u amaterskoj moto-ligi. Mau će sigurno biti svedok njegovih uspeha i na tim stazama, a do tada njih dvoje će zajedno, sada u proširenom sastavu, prelaziti kilometre i praviti još mnogo inspirativnih sadržaja i uspomena.
PIŠE: SANJA MIRKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
