Kupovina sopstvenog doma nekada je bila simbol stabilnosti i uspeha za mnoge Amerikance, ali novi izveštaji pokazuju da je taj san sve dalji od stvarnosti. U 2025. godini, prosečna cena kuće u SAD-u porasla je čak 197% od 2000. godine, dok je srednji prihod domaćinstva porastao za samo 40% – što znači da su kuće danas više nego dvostruko skuplje u odnosu na prihode nego pre četvrt veka.
Ogroman raskorak između cena kuća i prihoda
Prema analizi kompanije Fixr, prosečna kuća 2000. godine koštala je oko $120.000, dok danas ta cena iznosi $356.000. Istovremeno, srednji godišnji prihod porastao je sa $70.000 na $97.800. Iako su kamate na stambene kredite danas niže za oko 1% nego pre 25 godina, mesečna rata za kredit je gotovo tri puta veća.
Standardna kapara od 20% sada iznosi čak 73% godišnjeg prihoda, dok je 2000. godine to bilo 34%. Drugim rečima, kupovina doma postala je gotovo neizvodiva za srednju klasu, posebno u državama poput Havaja, Kalifornije i Vašingtona, gde su cene u najvećem raskoraku sa prihodima.
Dodatni razlozi za krizu dostupnosti stanovanja
Osim rasta cena i stagnacije plata, ulaganja investitora u nekretnine dodatno pogoršavaju situaciju. Sve veći broj bogatih pojedinaca kupuje nekretnine kako bi ih iznajmljivali ili zadržali kao investicije, što smanjuje broj kuća dostupnih za prodaju. Uz to, stroži uslovi za dobijanje hipoteke nakon krize 2008. godine čine kupovinu dodatno komplikovanom.
Trump potpisao uredbu za rešenje krize
Početkom 2025. godine, predsednik Donald Trump potpisao je izvršnu uredbu s ciljem rešavanja krize stanovanja, koja uključuje planove za izgradnju pristupačnih stanova na federalnom zemljištu i smanjenje građevinskih troškova za čak 25%. Ipak, dugoročni efekti ove uredbe još su neizvesni.
Podaci jasno pokazuju: kupovina kuće u Americi 2025. godine je više nego dvostruko teža nego 2000. godine, čak i kada se uračunaju niže kamatne stope. Za mnoge mlade porodice i pojedince, san o vlasništvu nad domom postaje sve više nedostižan.
IZVOR: FOX32CHICAGO I FOTO: PIXABAY
