Popodnevna dremka – da ili ne, za ili protiv?
Redovne popodnevne dremke mogle bi da budu jedan od načina da se sačuva vitalnost mozga i mentalna agilnost u starosti.
Naučno istraživanje, objavljeno u časopisu General Psychiatry, analiziralo je navike 2.214 zdravih ljudi dobi 60 ili više godine iz nekoliko velikih kineskih gradova.
Njih 1.534 je redovno išlo posle podne da odrema prosečno jedan sat, a 680 nije.
Stručnjaci su utvrdili nakon redovnih pregleda na demenciju da se učesnici koji su redovno dremali bolje snalaze u prostoru, tečnije govore i pokazuju bolje pamćenje.
„Osim što smanjuje pospanost, popodnevne dremke nude mnogo dobrobiti, poput konsolidacije pamćenja, pripreme i spremnosti da se nešto novo nauči, boljih motoričkih funkcija i emotivne stabilnosti. Ovi efekti, međutim, nisu primećeni u svim slučajevima“, navode stručnjaci.
Osim toga, istraživači objašnjavaju da studija nije utvrdila da li popodnevnim dremanjem mogu da se spreče demencija ili opadanje kognitivnih funkcija kod starijih ljudi.
Sara Imarisio, čelnica britanskog Istraživačkog centra za Alchajmerovu bolest, kaže da je potrebna veća studija koja bi analizirala veći broj faktora povezanih
Popodnevna dremka je sasvim poželjna, ali je važno koliko spavate jer od toga zavisi da li ćete se probuditi odmorni ili „slomljeni“.
Sigurno vam je poznat onaj osećaj kada vam se posle podneva toliko pridrema da je krevet sve o čemu možete da razmišljate.
To je uobičajeno jer između 13 i 15 časova dolazi do prirodnog pada budnosti. Zato, ako se nalazite negde gde možete da dremnete i spava vam se popodne, odmorite se.
Najpre, potrebno je da razumete zašto dremamo. Nekad, da bismo nadoknadili izgubljeni san tokom noći, nekad jer želimo da ostanemo duže budni uveče, ponekad zato što nam je dosadno i da bismo „ubili vreme“.
IZVOR: RTV I FOTO: RTV
