Dovoljna hidratacija ne utiče samo na osećaj žeđi, već igra važnu ulogu i u održavanju zdravog krvnog pritiska. Budući da se krv najvećim delom sastoji od vode, količina tečnosti u organizmu direktno utiče na rad srca i krvnih sudova.
Prema rečima dr Jacinte Anyoku, sertifikovanog stručnjaka American Board of Obesity Medicine, dehidracija može izazvati pad zapremine krvi i krvnog pritiska.
„Kada ste dehidrirani, zapremina krvi i krvni pritisak se smanjuju. Telo zatim pokušava da nadoknadi stanje tako što sužava krvne sudove i zadržava natrijum kako bi ponovo podiglo krvni pritisak“, objašnjava Jacinta Anyoku za EatingWell.
Ukoliko dehidracija traje duže vreme ili se često ponavlja, može dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem i otežati održavanje normalnog krvnog pritiska.
Dobra hidratacija poboljšava cirkulaciju
POVEZANE VESTI
Unošenje dovoljne količine vode može pomoći organizmu da održi normalnu zapreminu krvi i zdravu cirkulaciju.
Dehidracija povećava koncentraciju natrijuma u krvi, što podstiče lučenje hormona vazopresina. Ovaj hormon pomaže bubrezima da zadrže vodu, ali istovremeno sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak.
Kada organizam dobije dovoljno vode, potreba za ovim mehanizmom se smanjuje.
„Kada ste dobro hidrirani, telo nema potrebu da aktivira mehanizme koji se javljaju tokom dehidracije. Krvni sudovi ostaju opušteniji, što doprinosi nižem krvnom pritisku“, kaže Jacinta Anyoku.
Kod osoba koje su već dovoljno hidrirane i imaju normalan krvni pritisak, voda pomaže da se te vrednosti održe stabilnim.
Može smanjiti rizik od hipertenzije
Dovoljna hidratacija mogla bi da smanji i rizik od razvoja hipertenzije.
Dr Jacinta Anyoku navodi rezultate dugoročne studije objavljene u časopisu Frontiers in Public Health, koja je pratila odrasle osobe tokom devet godina.
Istraživanje je pokazalo da su osobe koje su pile šest ili više čaša vode dnevno imale manji rizik od razvoja hipertenzije u poređenju sa onima koje su pile jednu čašu ili manje.
Iako su potrebna dodatna istraživanja, stručnjaci smatraju da redovno unošenje vode predstavlja jednostavnu naviku koja može doprineti zdravlju srca i krvnih sudova.
Prema procenama, gotovo polovina odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama ima hipertenziju, odnosno krvni pritisak viši od 130/80 mmHg.
Visok krvni pritisak povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, a na njegov razvoj utiču genetika, ishrana, fizička aktivnost i životne navike.
Registrovana nutricionistkinja Patricia Kolesa ističe da povećan unos tečnosti može pomoći organizmu da izbaci višak natrijuma, što dugoročno doprinosi snižavanju krvnog pritiska.
Zašto voda nekada privremeno podigne pritisak?
Iako se voda uglavnom povezuje sa zdravim krvnim pritiskom, u pojedinim situacijama može izazvati njegov kratkotrajan porast.
To je naročito korisno kod osoba koje pate od ortostatske hipotenzije – naglog pada pritiska prilikom ustajanja, koji izaziva vrtoglavicu ili osećaj slabosti.
Kod ovih osoba brzo ispijanje između 300 i 500 mililitara vode može pomoći da se krvni pritisak privremeno poveća.
Sličan efekat može se javiti i kod zdravih ljudi jer voda povećava zapreminu krvi i aktivira simpatički nervni sistem, što kratkotrajno dovodi do sužavanja krvnih sudova i blagog povećanja krvnog pritiska.
Kako da ostanete dobro hidrirani?
Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih navika:
- Jedite više voća i povrća bogatog vodom, poput lubenice, krastavca, pomorandži i jagoda.
- Uvek nosite flašicu vode sa sobom kako biste pili tokom dana.
- Postavite podsetnike na telefonu ukoliko često zaboravljate da pijete vodu.
- Ako intenzivno vežbate ili provodite mnogo vremena na vrućini, po potrebi nadoknadite elektrolite, ali obratite pažnju na sadržaj natrijuma u napicima.
Šta još pomaže u kontroli krvnog pritiska?
Pored dovoljnog unosa vode, stručnjaci preporučuju i druge zdrave navike:
- Pridržavajte se DASH načina ishrane (Dietary Approaches to Stop Hypertension), koji podrazumeva više voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih mlečnih proizvoda i nemasnih proteina, uz smanjen unos soli i zasićenih masti.
- Budite fizički aktivni. I svakodnevna šetnja od 10 do 15 minuta može doprineti zdravlju krvnih sudova.
- Kuvajte češće kod kuće kako biste lakše kontrolisali unos soli.
- Jedite više namirnica bogatih kalijumom, poput krompira, paradajza, banana, pasulja i pomorandži.
Prema rečima Patricie Kolesa, kalijum pomaže organizmu da izbaci višak natrijuma i smanji napetost u krvnim sudovima, što doprinosi održavanju zdravog krvnog pritiska.
IZVOR: N1 I FOTO: CHAT GPT
