Nova međunarodna studija donela je zabrinjavajuće rezultate – osećaj usamljenosti može imati daleko ozbiljnije posledice po zdravlje nego samo fizička samoća. Naučnici upozoravaju da upravo subjektivni osećaj izolovanosti značajno povećava rizik od kognitivnog propadanja, demencije i čak može skratiti životni vek.
Istraživanje sprovedeno na više od 175.000 odraslih osoba iz 18 zemalja pokazalo je da dugotrajna usamljenost negativno utiče na funkcije mozga i povećava verovatnoću razvoja ozbiljnih zdravstvenih problema.
Usamljenost više pogađa mozak nego fizička samoća
Stručnjaci naglašavaju važnu razliku između samoće i usamljenosti.
Samoća predstavlja fizičko stanje kada osoba provodi manje vremena sa drugim ljudima, dok je usamljenost emocionalni doživljaj koji se može javiti čak i kada je osoba okružena ljudima.
„Usamljenost je percepcija. Možete biti okruženi velikim brojem ljudi i ipak se osećati usamljeno“, objasnila je Tomiko Yoneda, profesorka psihologije sa UC Davis.
Rezultati istraživanja pokazali su da osobe koje se češće osećaju usamljeno imaju između osam i devet odsto veći rizik od ozbiljnog kognitivnog oštećenja.
Istovremeno, njihova mogućnost oporavka od blagih kognitivnih problema smanjuje se za tri odsto.
Više od polovine Amerikanaca oseća se izolovano
Prema istraživanju American Psychological Association iz 2025. godine, više od polovine Amerikanaca izjavilo je da se oseća izolovano, usamljeno ili da im nedostaje društvena povezanost.
Stručnjaci upozoravaju da posledice nisu zanemarljive.
Usamljenost se već povezuje sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara, depresije, anksioznosti, gojaznosti i demencije.
Raniji izveštaj kancelarije američkog glavnog zdravstvenog zvaničnika pokazao je da efekat društvene izolacije može biti uporediv sa pušenjem čak 15 cigareta dnevno.
Kako smanjiti osećaj usamljenosti?
Eileen Graham, profesorka sa Northwestern University, ističe da je važno na vreme prepoznati problem i aktivno raditi na održavanju društvenih kontakata.
Stručnjaci preporučuju volontiranje, uključivanje u grupne aktivnosti, češće druženje sa porodicom i prijateljima, kao i razvijanje novih poznanstava.
Stephanie Cacioppo, profesorka sa UChicago Medicine, savetuje tri ključna koraka: introspekciju, povezivanje sa drugima i aktivnu interakciju.
„Izražavajte zahvalnost, pomažite drugima bez očekivanja bilo kakve koristi, razgovarajte sa ljudima i delite pozitivne vesti“, poručuje Stephanie Cacioppo.
Naučnici naglašavaju da briga o društvenim odnosima više nije samo pitanje dobrog raspoloženja, već važan deo očuvanja mentalnog i fizičkog zdravlja.
IZVOR: INDEPENDENT I FOTO: CHATGPT
