Predlog Kraljevine Butan u Ujedinjenim nacijama da se Međunarodni dan sreće proslavlja svakog 20. marta je prihvaćen 2011. godine jednoglasno i doneta je rezolucija 66-281. Cilj Svetskog dana sreće je da se „poveća svest o važnosti potrage za srećom i dobrobiti svetskog stanovništva”, s obzirom na to da je „potraga za srećom osnovni ljudski cilj”. Rezolucija preporučuje „pravilan i uravnotežen privredni rast koji se temelji na održivom razvoju, iskorenjavanju siromaštva i podsticanju sreće i blagostanja svih naroda”.
Zato se pozivaju sve zemlje članice i druge međunarodne i lokalne organizacije da se „udruže u promovisanju navedenih ciljeva i da kroz svoje delovanje upućuju i obrazuju javnost radi podizanja svesti o važnosti sreće, odnosno obeležavanja Međunarodnog dana sreće”.
Ideja o Međunarodnom danu sreće došla je od Kraljevine Butan u kojoj je sedamdesetih godina uvedena nova mera nacionalnog blagostanja koja se nije merila materijalnim bogatstvom, već osećajem sreće, poznata kao „bruto nacionalna sreća”. Mnoge zemlje, poput Kanade, Francuske, Britanije, Japana i Italije, su već uvrstile merilo građanske sreće u svoje zvanične nacionalne statistike.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da čak 300 miliona ljudi trenutno živi sa depresijom, dok se nebrojeno više suočava sa nedijagnostikovanim nedostatkom sreće u životu. Uz rastući pritisak da se uspe u brzom, globalizovanom društvu, mnogi ne shvataju ozbiljno svoje blagostanje, što može imati ozbiljne posledice na pojedinca, kao i na njegovu okolinu.
Vreme je da se sreća stavi u centar pažnje.
Osmesi su zdravi
Bilo je nekoliko studija koje povezuju nešto tako jednostavno kao što je osmeh sa poboljšanim raspoloženjem, manje stresa i prijatnošću. Štaviše, ove reakcije dovode do više osmeha, stvarajući pozitivan ciklus. Dakle, na Međunarodni dan sreće, čak i ako morate da lažirate osmeh, nauka kaže da su pozitivni efekti koje ćete uskoro osetiti stvarni.
Sreća je zarazna
Studije su otkrile da poboljšanje raspoloženja ljudi oko nas može biti jednostavno kao i poboljšanje sopstvenog raspoloženja. Gledajući šta se najviše deli na mreži i šta „postaje viralno”, istraživači su otkrili da se pozitivni, srećni i smešni postovi dele mnogo više od negativnih. U ovom eksponencijalnom ciklusu rasta, samo jedna poruka u jednoj zemlji mogla bi da popravi raspoloženje čitave populacije u drugoj. Sve što treba da uradite je da širite dobre vesti.
Za sreću je potrebno malo
Da bismo se osećali bolje i bili srećniji u stvari nam ne treba puno. Istraživanja su pokazala da srećni ljudi imaju skromna očekivanja i aspiracije. Žele ono što mogu da dobiju i ne teže neostvarivim snovima. Izbegavaju razočaranja.
„Srećni ljudi imaju realne ciljeve i zato su i srećni. Poenta je da uživate u blagodetima koje imate, a ne da se žalite. To je gubljenje vremena”, naglašava dr Hose De Garsija, sa Univerziteta u Meksiku, prenosi RTS.
Sreća je zarazna
Radite ono u čemu uživate i uživajte u onome što radite. To je najbolji recept za sreću. Ne radite neke stvari samo zbog novca, slave, moći.
Ne žalite za prošlim vremenima, za nekadašnjim neuspesima, lošim izborima. Shodno tome ne sanjajte i ne idealizujte previše budućnost. Nikako ne brinite o stvarima unapred, na njih ne možete da utičete, samo se trošite u prazno.
Ne plašite se da napravite korak unazad i preispitate svoje ciljeve
Zamislite svoj život kao priču koju možete da prepravite, dopišete, izmenite. Ovakav pristup zahteva pozitivno mišljenje, zapravo treba da izaberemo da budemo srećni.
Na našu sreću veliki uticaj imaju i drugi ljudi. Ako od njih dobijamo podršku i ako im pružamo određeno zadovoljstvo, mi se osećamo dobro. Istraživanja su pokazala i da su srećniji ljudi u partnerskoj vezi nego samci.
Ako nameravate da u životu budete srećni, nastojte da budete otvoreni, jaki, da volite društvo i druženje. Ljudi koji su stalno „u toku” su zadovoljni, njima se svašta dešava, savetuju psiholozi.
Ambicija je zdrava i ljude čini srećnijim, ali zavist urušava svakog čoveka. Ne poredite se ni sa kim, u srcu budite iskreno srećni zbog tuđeg napretka i uspeha. Ali kao što ne treba da se poredimo sa drugima, tako ne treba ni da mislimo šta ti drugi ljudi misle o nama.
IZVOR: POLITIKA MAGAZIN I FOTO: PEXELS
