Spavanje je osnovna potreba našeg organizma, koja utiče na naše raspoloženje, pamćenje, koncentraciju, imunitet, krvni pritisak, srce i mnoge druge funkcije. Međutim, mnogi od nas ne spavaju dovoljno ili ne spavaju kvalitetno, što može da ostavi ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Spavanje manje od osam sati povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog udara. To je zato što nedostatak sna narušava naš metabolizam i hormonsku ravnotežu, što dovodi do povećanja apetita, smanjenja osećaja sitosti, smanjenja osetljivosti na insulin i povećanja krvnog pritiska.
Takođe, kada ne spavamo dovoljno, imamo manje energije i motivacije za fizičku aktivnost, što, takođe, doprinosi gojenju i slabljenju našeg kardiovaskularnog sistema.
San je stanje u kojem se naše telo i mozak odmaraju i regenerišu, što je važno za naše fizičko i mentalno funkcionisanje. Tokom sna, naše telo prolazi kroz različite faze, od kojih je najdublja faza nazvana sporotalasni ili duboki san.
U ovoj fazi, naše telo oslobađa razne hormone i faktore rasta, koji stimulišu obnavljanje ćelija i tkiva, kao što su koža, mišići, kosti, krv i imuni sistem. Takođe, tokom sna, naš mozak aktivira proces koji se naziva autofagija, koji podrazumeva čišćenje i recikliranje oštećenih i nepotrebnih ćelija i molekula, koji mogu izazvati bolesti i starenje. Dakle, san je neophodan za održavanje našeg zdravlja i vitalnosti na ćelijskom nivou.
Bebe spavaju mnogo više od odraslih, jer im je to potrebno za njihov brzi rast i razvoj na fizičkom i mentalnom planu. U proseku, bebe spavaju oko 14 do 20 sati dnevno, od čega veći deo u dubokom snu.
U dubokom snu, bebe proizvode velike količine hormona rasta, koji utiče na njihovu visinu, težinu, razvoj mozga i drugih organa. Takođe, u dubokom snu, bebe obrađuju i skladište informacije koje su dobile tokom budnosti, što je važno za njihovo učenje i pamćenje.
Manje od osam sati sna može uticati i na naše kognitivne sposobnosti, kao što su pamćenje, učenje, rešavanje problema, kreativnost i donošenje odluka. To je zato što nedostatak sna ometa procese koji se dešavaju u našem mozgu tokom sna, kao što su konsolidacija memorije, čišćenje toksina i jačanje neuronskih veza. Kada ne spavamo dovoljno, naš mozak ne može da obavi sve ove funkcije, što dovodi do smanjenja naše mentalne sposobnosti i performansi.
Kada ne spavamo dovoljno, naš mozak je podložniji stresu, anksioznosti, depresiji i drugim negativnim emocijama.
Spavanje manje od osam sati može oslabiti i naš imunološki sistem i učiniti nas podložnijim infekcijama, upalama i bolestima.
Nedostatak sna smanjuje proizvodnju i aktivnost naših belih krvnih zrnaca i drugih ćelija i molekula koji se bore protiv patogena i stranih tela.
Kada ne spavamo dovoljno, naš imunološki sistem ne može da nas adekvatno zaštiti od virusa, bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji mogu izazvati razne bolesti, kao što su grip, prehlada, upala grla, upala sinusa, upala pluća i druge. Takođe, kada ne spavamo dovoljno, naš imunološki sistem može da postane preterano aktivan i da napada naše sopstveno tkivo, što može dovesti do autoimunih bolesti, kao što su reumatoidni artritis, multipla skleroza, lupus i druge.
Spavanje dovoljan broj sati je neophodno, jer nam omogućava da se oporavimo, regenerišemo i pripremimo za novi dan. Zato je važno da se potrudimo da spavamo dovoljno i kvalitetno, poštujući svoj prirodni ritam i potrebe.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
