Ishrana u određeno vreme tokom dana može direktno da utiče na našu biološku regulaciju težine. Istraživanja pokazuju da se to događa kroz tri ključna načina: prvo, utiče na broj kalorija koje sagorevamo, utiče na osećaj gladi, a jelo u određeno vreme povezano je i sa načinom na koji naša tela skladište masti.
Gojaznost pogađa stotine miliona ljudi širom sveta. A poslednja istraživanja daju dragocen uvid u to kako se rizik od gojaznosti može smanjiti na relativno jednostavan način – samo ako jedemo svoje obroke nekoliko sati ranije.
Prethodne studije su već pokazale vezu između vremena obroka i dobijanja na težini, ali su istraživači želeli detaljnije da prouče tu vezu, kao i da otkriju biološke razloge koji su zaslužni za to. Ukratko, zašto se gojimo kad jedemo noću?
„Želeli smo da testiramo mehanizme koji mogu da objasne zašto kasno jedenje povećava rizik od gojaznosti“, rekao je neuronaučnik Frenk Šir iz Bostona 2022.godine kada je studija objavljena.
„Prethodna istraživanja koja smo sproveli pokazala su da je kasno jedenje povezano sa povećanim rizikom od gojaznosti, povećanom telesnom masnoćom i bezuspešnim pokušajima za gubitak težine. Hteli smo da vidimo zašto“, naveo je neuronaučnik Šir.
Istraživanje je bilo strogo kontrolisano i uključivalo je 16 učesnika sa indeksom telesne mase (BMI) u opsegu prekomerne težine ili gojaznosti. Svaki volonter je prošao kroz dva različita eksperimenta u trajanju od šest dana, sa prethodno strogo kontrolisanim spavanjem i jelom, i nekoliko nedelja između svakog testa. U jednom eksperimentu, učesnici su se držali strogog rasporeda od tri obroka dnevno u uobičajeno vreme – doručak u 9 ujutro, ručak u 13 sati i večera oko 18 sati.
U drugom, tri obroka su pomerena nazad (prvi oko 13 sati, a poslednji oko 21) – dakle ručak, večera i večera. Kroz uzorke krvi, anketna pitanja i druga merenja, tim je uspeo da napravi brojna zapažanja. Kod ispitanika koji su imali kasnije obroke, nivoi hormona leptina – koji nam govori kada smo siti – bili su niži tokom 24 sata, što ukazuje na to da su se učesnici možda osećali gladnije.
Kalorije su se sagorevale sporije. Testovi su takođe pokazali da ekspresija gena za masno tkivo – koja utiče na to kako telo skladišti masnoće – povećava proces adipogeneze koji gradi masno tkivo i smanjuje proces lipolize koji razlaže masti. To se odnosi na kombinaciju fizioloških i molekularnih mehanizama koji povećavaju rizik od gojaznosti.
„Izolovali smo ove efekte tako što smo kontrolisali zbunjujuće varijable kao što su unos kalorija, fizička aktivnost, san i izloženost svetlu, ali u stvarnom životu na mnoge od ovih faktora može uticati i vreme obroka“, rekao je Šir.
Ono što ova studija pokazuje jeste da uzimanje hrane ranije u toku dana može uticati na tri ključna načina na koji naša tela balansiraju energiju i rizik od gojaznosti – i to je promena kojom je nekim ljudima možda jednostavnije da upravljaju nego pridržavanje dijete ili režima vežbanja.
U budućnosti, tim želi da uradi istraživanje koje uključuje više žena (samo 5 od 16 volontera su bile žene u ovom slučaju), kao i istraživanje koje analizira kako promene vremena za spavanje u odnosu na vreme za jelo mogu takođe uticati na ove procese.
„U studijama većeg obima, gde stroga kontrola svih ovih faktora nije izvodljiva, moramo da razmotrimo kako druge varijable okolnosti, ponašanja i životne sredine menjaju ove biološke puteve koji su u osnovi rizika od gojaznosti“, rekao je Šir.
IZVOR: SCIENCE ALERT, RTS, FOTO: PIXABAY
