Problem je u tome da nakon krize izazvane pandemijom ni fiskalne ni monetarne vlasti nisu pokazale da su spremne da zauzdaju inflaciju.
Većinu ekonomista u Sjedinjenim državama neprijatno je iznenadio podatak o rastu indeksa potrošačkih cena od čak 5,4 posto u junu, mnogo iznad očekivanja.
Taj rast cena, još jedan je snažan argument u prilog teza onog dela ekonomskih eksperata koji upozoravaju da je američka ekonomija, zahvaljujući neodmerenim monetarnim i fiskalnim podsticajima, počela da se „pregreva“, što izaziva stvaranje opasne inflacijske spirale.
Poseban problem je u tome, piše Jutarnji list, da nakon krize izazvane pandemijom ni fiskalne ni monetarne vlasti nisu pokazale spremnost da zauzdaju inflaciju jer nenžele da zaustave privredni rast.
S obzirom da u razvijenim zemljama poput SAD-a političari i biznismeni koji pamte posledice inflacijske spirale sada imaju 80-90 godina, vrlo je moguće da zvaničnici zapravo ne razumeju pravi rizik ubrzanog rasta cena.
Poslednji guverner Federalni rezervi koji je odlučno dizao kamate i zatezao monetarnu politiku bio je Pol Volker i to u vreme Karterove administracije 1979. godine.
Sadašnji guverner Federalnih rezervi, Džej Pauel priznao je da je i Fed zabrinut zbog inflacijskih trendova, ali ne toliko da razmotri mogućnost podizanja kamatnih stopa.
„Znam da su ljudi zabrinuti zbog inflacije… Čujemo to jasno i glasno od svakoga… to se zaista kreće kroz ekonomiju i svaki biznis“, poručio je Pauel i dodao da će Fed sigurno znati kako da zaustavi prekomerni rast cena.
Ali, navodi Jutarnji, Pauel je zapravo ostao pri tezi da je rast cena privremen, odnosno posledica oporavka ekonomije posle pandemije.
Ključni argument demokrata-levičara protiv antiinflacijske akcije Feda je pitanje (ne)zaposlenosti. Tako Aleksandrija Okasio-Kortez insistira na tome da Fed ne sme da podiže kamate pre nego tržište rada ne dosegne svoj puni potencijal.
Međutim, trenutna nezaposlenost u SAD-u je na 5,9 posto. Do pre samo nekoliko godina među ekonomistima je praktično postojao konsenzus kako je 5-postotna inflacija najniža moguća jer bi svaka niža mogla izazvati pritisak na rast nadnica i posledično cijena.
Insistirati na povratku nezaposlenosti na predpandemijski nivo od 3,4 posto ekonomski gledano pri ovoj stopi rasta cena deluje poprilično riskantno.
Poseban je problem što indeks potrošačkih cena ne uključuje rast cena drugih vrsta imovina. A u SAD-u beleže i vrlo snažni rast cena kuća i stanova, kao i dugi trend robusnog rasta cena deonica.
Američke demokrate kao da su zaboravile kako je visoka inflacija zapravo neka vrsta nepravednog poreza koji najviše pogađa siromašnije slojeve tj. porodice koje zavise isključivo od plata koje iz meseca u mesec sve manje vrede-
Treba znati da u SAD-u trenutno rast nadnica ne prati rast cena. Pri tome oni koji tek treba da kupe kuće ili stanove imaju sve manje šanse za to zbog rasta cena nekretnina, a i ulaganje u deonice postaje im zbog aktualnih valuacija krajnje rizično.
Inflacija je značajnim delom i psihološki fenomen. Ako se među potrošačima i biznisima stvore inflatorna očekivanja, na tržištu je jednostavno previše pojedinaca koji će donositi proinflatorne odluke – biznisi će dizati cene, a potrošači pristajati na njih.
Federalne rezerve u Njujorku svakog meseca rade istraživanje o očekivanjima po pitanju inflatornih trendova. Njihovo istraživanje za jun pokazalo je kako ispitanici u proseku ove godine očekuju inflaciju od 4,8 posto, što je povećanje inflatornih očekivanja od čak 0,8 postotnih poena u odnosu na mesec ranije.
IZVOR: KURIR I FOTO: PEXELS
