Nova studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama otkrila je da neverovatnih 5,6 miliona imigranata prve generacije pokreće američke bolnice i obrazovne ustanove. U jeku sve većeg nedostatka radne snage u sektorima zdravstva i prosvete, strani radnici postali su najbrojnija grupa zaposlenih u ovim ključnim industrijama, pokazuju podaci US Census Bureau.
Izveštaj koji je pripremila advokatska kancelarija Law Offices of James A. Welcome, koristeći podatke iz Current Population Survey, naglašava da su imigranti duboko integrisani u gotovo svaki segment privrede, daleko prevazilazeći tradicionalne sektore poput poljoprivrede ili građevinarstva.
Zdravstvo i obrazovanje na plećima stranih stručnjaka
Tokom prošle godine, u obrazovnim i zdravstvenim službama bilo je zaposleno 5,56 miliona imigranata. To praktično znači da na svakih 100.000 imigranata u radnoj snazi, njih 17.373 radi kao lekari, medicinske sestre, profesori ili negovatelji.
Ovaj trend dolazi u trenutku kada se američki zdravstveni sistem suočava sa kritičnim manjkom osoblja. Prema projekcijama Bureau of Labor Statistics, samo za poslove podrške u zdravstvu biće potrebno dodatnih 275.000 radnika do 2033. godine. Mnogi od ovih radnika dolaze sa već stečenim diplomama i licencama iz svojih matičnih zemalja, popunjavajući praznine koje domaći obrazovni sistem ne stiže da namiri.
Visokoobrazovani kadar u finansijama i tehnologiji
Studija ruši predrasude o imigrantima kao isključivo niskokvalifikovanoj radnoj snazi. Profesionalne i poslovne usluge su drugi najveći poslodavac za strance, sa 4,73 miliona zaposlenih advokata, računovođa i korporativnih stratega.
Sektor nauke i tehnologije takođe beleži ogroman udeo stranih stručnjaka. Skoro 2,84 miliona imigranata radi u oblastima kao što su softversko inženjerstvo i biomedicinska istraživanja. Zanimljivo je da imigranti čine čak 27% zaposlenih u kompjuterskim i matematičkim zanimanjima u US, a njihov udeo među doktorima nauka skočio je sa 16,4% u 1994. godini na 25,8% u 2024. godini.
Paradoks u javnoj administraciji i jaz u platama
Jedan od najiznenađujućih podataka jeste da više od 814.300 imigranata radi unutar državnih agencija i javnih organizacija (US Government). Dok se debata o imigracionoj politici zaoštrava, podaci pokazuju da su stotine hiljada ljudi, koji bi mogli biti meta tih politika, zapravo zaposleni unutar samog državnog sistema.
Uprkos ogromnom doprinosu, jaz u platama i dalje postoji. Srednja godišnja zarada imigranata prve generacije u 2023. godini iznosila je $52,130, što je za skoro $10,000 manje od opšteg medijalnog dohotka u US koji iznosi $62,088. Za žene imigrante taj iznos je još niži i iznosi $50,040.
Izveštaj zaključuje da je američka ekonomija postala neraskidivo zavisna od imigrantske radne snage. Bez njih, funkcionisanje škola, bolnica i tehnoloških giganata bilo bi praktično nemoguće.
IZVOR: FINANCIAL EXPRESS I FOTO: PEXELS
