Većina je često gladna, razlozi ne dolaze uvek iz stomaka, ponekad i iz glave. Ako svaki put kada ste gladni, a to bude često, pojedete nešto, ugojićete se, neki mnogo jedu jer su nezadovoljni sobom ili životom, odnosno okruženjem.
Istraživači napominju da je najvažnije naći uzrok prejedanja. Mada je osećaj gladi sasvim normalna stvar, ako ste gladni prečesto ili ubrzo nakon jela, to može biti znak nekih drugih tegoba.
Nutricionista Džulija Dener otkrila je moguće razloge koji izazivaju osećaj sličan gladi.
Možda ste samo žedni
Hipotalamus (deo mozga i najvažniji centar nervnog sistema) reguliše i glad i žeđ. Zbog toga mnogi ljudi misle da se žeđ može pomešati sa glađu, jer hipotalamus kontroliše i jedno i drugo.
Prema Denerovoj ovo uverenje nije tačno i nijedno istraživanje do sada nije uspelo da potvrdi ovu tvrdnju. Sasvim suprotno, žeđ može dovesti do toga da ljudi manje žele određenu hranu. Ali žeđ može uticati na naše kognitivne i fizičke sposobnosti, prouzrokujući žudnju za hranom kao zamenu za odmor.
Društvene mreže vode u iskušenje
Čak i ako niste gladni, vaše telo će poslati signal mozgu da želite da jedete ako vidite slike hrane na društvenim mrežama.
Studije su pokazale da sam pogled na hranu može izazvati glad, iako uopšte niste gladni. Još veći problem je činjenica da ovakvu „vizuelnu glad“ podstiče najgora, visokokalorična hrana.
Preskakanje obroka
Drugi razlog za neutoljivu glad može biti preskakanje obroka. Studije su pokazale da preskakanje obroka povećava osećaj gladi i tera nas da jedemo više nego obično.
„Kada telu ne damo hranu, ono će podstaći nakupljanje hormona gladi i tako povećati naš apetit“, istakla je nutricionista.
Ne spavate dovoljno
San je izuzetno važan za naše zdravlje, a između ostalog utiče i na želju za hranom. Premalo sna može dovesti do sniženja nivoa hormona leptina, koji utiče na suzbijanje gladi, a istovremeno može dovesti do povećanja grelina, hormona za stimulisanje apetita.
Različite studije su pokazale da je nedostatak sna često povezan sa povećanjem telesne mase.
Ne unosite dovoljno belančevina
Većina ljudi jede hranu bogatu belančevinama samo za ručak i večeru, mali broj ih uzima za doručak.
„Do sada sprovedena istraživanja pokazala su da konzumacija belančevina dovodi do povećane sitosti i smanjenja kalorija“, navela je nutricionista.
Usredsredite se na obrok
Osećaju gladi može doprineti i to što tokom obroka niste fokusirani na samu hranu, već ste zaokupljeni stvarima oko sebe.
Nutricionista savetuje da ne jedete prebrzo niti da prekidate obrok. U proseku, našem telu je potrebno dvadeset minuta da prepozna glukozu u hrani i počne da oseća sitost.
Nedovoljan unos vlakana
Kao što nedostatak belančevina utiče na sitost, slična je situacija i sa vlaknima. Nedostatak vlakana u ishrani može da izazove i osećaj preterane gladi. Ona utiču na oslobađanje hormona koji smiruju apetit i potrebno im je mnogo vremena da se razgrade.
Uzimanje različitih lekova
Neki lekovi mogu da podstaknu apetit i osećaj gladi. Najčešće su to antipsihotici, antidepresivi, stabilizatori raspoloženja, kortikosteroidi.
Ako kojim slučajem sumnjate da bi lekovi koje uzimate mogli biti krivi za vašu glad, razgovarajte sa svojim lekarom o drugim opcijama lečenja (ako je moguće).
IZVOR: RTS, EAT THIS, NOT THAT: FOTO: PEXELS
