Iako su inflacija i bezbednost granica mesecima punili naslove svetskih medija, najnovije istraživanje agencije Gallup donosi neočekivan obrt. Amerikanci su jasno poručili: najveći problem Sjedinjenih Američkih Država trenutno su vlada i političko rukovodstvo.
Frustracija javnosti politikom, vođena dubokom polarizacijom i nepoverenjem u institucije, sada je nadmašila tradicionalne ekonomske brige koje su decenijama dominirale izbornim ciklusima. Anketa sprovedena od 2. do 16. februara pokazuje da građani više brinu o tome kako se zemljom upravlja, nego o tome kolike su cene u prodavnicama.
Politika ispred novčanika
Dok su cene i troškovi života i dalje stvarni problemi za mnoga domaćinstva, na otvoreno pitanje o tome šta je najveći problem zemlje, odgovor je bio nedvosmislen. Skoro tri od deset ispitanika (oko 29%) navelo je probleme vezane za vladu, Congress ili političare kao najhitniji izazov.
Evo kako izgleda trenutna lista prioriteta američkih građana:
- Vlada i političko vođstvo (29%)
- Imigracija (20%)
- Ekonomija uopšteno (11%)
- Inflacija i visoke cene (8%)
Ovaj poredak označava značajnu promenu u odnosu na kraj prošle godine, kada je ekonomska anksioznost bila dominantna zbog visokih kamatnih stopa i neizvesnosti oko budžeta.
Duboka podela: Demokrate vs. Republikanci
Politička pripadnost igra ključnu ulogu u oblikovanju ovih stavova. Democrats su daleko češće od republikanaca navodili vladu kao glavni problem, što odražava oštro nezadovoljstvo trenutnom administracijom koju predvodi President Donald Trump.
S druge strane, kod onih koji su zabrinuti za imigraciju (koja je skočila sa 10% na 20% za samo mesec dana), motivi su različiti. Republicans imigraciju vide isključivo kao pitanje bezbednosti i sprovođenja zakona, dok Democrats naglašavaju humanitarne i pravne aspekte krize.
Šta ovo znači za budućnost?
Lydia Saad, direktorka društvenih istraživanja u kompaniji Gallup, ističe da je zabrinutost za vladu ostala istorijski visoka otkako se Donald Trump vratio na funkciju. Ovi nivoi su znatno iznad onih viđenih tokom 2000-ih ili ranih 2010-ih godina.
Nalazi sugerišu da se zemlja manje fokusira na trenutnu ekonomsku bol, a više na to kako se praktikuje politička moć. To objašnjava zašto su poverenje u institucije i zadovoljstvo pravcem u kojem se nacija kreće na istorijskom minimumu. Sa približavanjem međuizbora (midterm elections), upravo bi ovi stavovi mogli biti presudni za to kako će glasači ocenjivati kandidate obe strane.
IZVOR: NEWSWEEK I FOTO: FREEPIK
