Nakon proslave krsne slave, domaćini se često zapitaju kako postupiti sa hranom koja je preostala, a dilema je naročito izražena kada je reč o slavskom kolaču, koji u pravoslavnoj tradiciji ima posebno i duboko značenje.
Slavski kolač nije tek deo trpeze niti ukras na stolu. Reč je o osvećenom hlebu koji domaćin prinosi Bogu kao izraz zahvalnosti i molitve. On simbolizuje telo Isusa Hrista, zbog čega je uvek okrugao i ukrašen znakovima koji nose snažnu duhovnu poruku.
Upravo zato se često postavlja pitanje da li slavski kolač treba čuvati nakon slave. Na ovu dilemu osvrnuo se i otac Dejan Krstić, ističući da slavski kolač gubi svoj smisao ukoliko ostane samo dekoracija:
– Treba znati da slavski kolač nije trofej, niti izložbeni predmet koji čuvamo da bi ljudi videli kako je lepo ukrašen. Njegova lepota nema smisla ako ostane samo spolja. On je sveti dar, blagosloven hleb koji treba da se upotrebi – rekao je za portal „pravoslavlje.rs“.
Kako objašnjava, slavski kolač nije namenjen da danima stoji na stolu ili u kuhinji, već da se podeli sa onima koji učestvuju u slavlju:
– Kolač se seče, deli i jede upravo da bismo kroz njega primili blagodat u blagoslov Božji i svetitelja koga slavimo. Njegova svrha nije da stoji na stolu ili u kuhinji danima, nego da se na slavskoj trpezi podeli sa ukućanima i gostima – kaže on.
Suština slavskog kolača, kako se naglašava, ostvaruje se tek u trenutku kada se jede sa zahvalnošću, jer tada postaje hrana i za telo i za dušu. Upravo zato ne bi trebalo dozvoliti da se pokvari ili da kasnije postane predmet dileme šta sa njim učiniti.
– Zato ga ne treba čuvati da se ubajati, da posle ne znamo šta ćemo sa njim ili ga bacimo. Naprotiv, podeli ga odmah, na samom slavskom stolu. Upotrebi ono što je Bog blagoslovio. Blagoslov je darovan da se primi, a ne da se sklanja. Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i upravo jedući ga osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo – zaključio je.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
