Uprkos pandemiji, krizama i ratovima, većina Evropljana je i dalje veoma zadovoljna, glasi rezultat poslednje ankete sprovedene u Evropskoj uniji (EU), koji je sada objavio evropski zavod za statistiku Evrostat.
Ova institucija prikuplja podatke iz svih oblasti života relevantnih za evropsku politiku, a takođe redovno sprovodi ankete u članicama EU, a ponekad i u drugim evropskim zemljama.
Evaluacija koja je sada objavljena zasniva se na anketi iz 2022. godine u kojoj je od ljudi širom Evrope traženo da ocene svoje zadovoljstvo životnom situacijom na skali od 0 do 10.
Stanovnici EU su svoje zadovoljstvo životom u proseku ocenili sa 7,1. U 18 od 27 zemalja EU zadovoljstvo životom je ocenjeno istom ocenom kao što je prosek EU ili iznad nje.
U svim zemljama, osim u Bugarskoj koja je dobila najgoru ocenu, prosečne ocene zadovoljstva životom bile su iznad 6, što znači da se većina ljudi u EU izjasnila da su pre zadovoljni nego nezadovoljni.
Nivoi zadovoljstva su se neznatno približili tokom različitih talasa ovog istraživanja – što je verovatno znak da EU srasta u celinu.
Na poslednja tri mesta su pored Bugarske (5,6), Nemačka (6,5) i Grčka (6,7). Međutim, zadovoljstvo životom tokom protekle decenije u Grčkoj je poraslo za 0,5 poena. U Bugarskoj je ocena zadovoljstva 2013. bila samo 4,8 – tako da je bilo više suštinski nezadovoljnih nego zadovoljnih. Od tada, se ova vrednost poboljšala za čak 0,8 poena.
S druge strane, Nemačka se značajno pogoršala. Kod Nemaca je zadovoljstvom životom opalo za 0,8 poena – što je najveći pad među svim zemljama EU.
A na samom vrhu najsrećnijih je Švajcarska sa prosečnom ocenom 8,0 – zemlja koja nije članica EU, ali se često se pojavljuje u studijama Evrostata.
Najviša ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9). Slede Finska, Poljska i Rumunija (svaka po 7,7), Belgija i Holandija (obe po 7,6). Građani Kipra su zabeležili najveći porast zadovoljstva u EU sa povećanjem od 1,0 poena – na 7,2.
Obrazovaniji su srećniji
Evrostat je razmatrao i posebne faktore koji život mogu da učine prijatnijim ili da ga zagorčaju.
Na primer, odvojeno su tražene informacije o materijalnim uslovima života kao što su prihodi ili stanovanje, zdravlje, obrazovanje i bezbednost. Kvalitet slobodnog vremena, aktivnosti sa drugim ljudima i društvena kohezija takođe su igrali ulogu u studiji Evrostata. Ti podaci, međutim, još nisu u potpunosti objavljeni.
Upadljivo je da su u svim zemljama EU ljudi sa višim stepenom obrazovanja srećniji od onih sa nižim stepenom obrazovanja. Ova razlika je najveća u Slovačkoj (1,6 poena između osoba bez škole i onih sa fakultetom), Rumuniji i Bugarskoj (po 1,5 poena).
Osim toga, u većini zemalja su mlađi (15–29 godina) srećniji od starijih (65 godina i više) – obrnuto je samo u Skandinaviji, Irskoj, Holandiji i Luksemburgu.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
